Nova studija objavljena u časopisu PLOS Biologi, vođena istraživačima sa Univerziteta Ilinois Urbana-Champaign i Univerziteta Rutgers u SAD-u, ističe ključnu ulogu integracije efekata okoline u genomsku istraživačku paradigmu kako bi se bolje razumele interakcije gena i okoline u oblikovanju ponašanja.
Tradicionalne studije asocijacija na nivou genoma (GVAS) često zanemaruju složenost ovih interakcija, posebno kod ljudi gde je kontrola varijabli okoline izazovna. Ova studija naglašava važnost uključivanja podataka o okolini u genomsku analizu kako bi se dobilo sveobuhvatnije razumevanje kompleksne prirode ovih interakcija.
Istraživači ukazuju na to da neuspeh u uzimanju u obzir efekata okoline može dovesti do determinističkog razmišljanja u genetici, kao što je istorijski primećeno u eugeničkim pokretima i nedavnim slučajevima rasno motivisanog nasilja.
Osim toga, autori predlažu proširenje GVAS-a na uključivanje podataka o okolini, kao što je pokazano u studijama na voćnim mušicama, kako bi se dobio širi uvid u interakcije gena i okoline. Takođe se zagovara bolja integracija uvida iz studija na životinjama u istraživanja na ljudima, jer eksperimenti na životinjama pružaju dragocene uvide o tome kako genotip i okolina oblikuju regulatorne mreže gena mozga i ponašanje.
Profesor Metju Hadson sa Univerziteta Ilinois Urbana-Champaign ističe da je napredak u genomskoj tehnologiji ilustrovao kako promene u okolini dovode do promena ne samo u ponašanju, već i u ekspresiji gena, na način koji nije samo nasleđen.
Koautorka Rina Bliss sa Univerziteta Rutgers dodaje da su potrebne multidisciplinarne saradnje između društvenih naučnika i biologa kako bi se osvetlila složenost interakcija gena i okoline, posebno kada se radi o ljudskom ponašanju.
Studija takođe sugeriše da će nove tehnologije poput moždanih organoida i novih oblika snimanja mozga biti ključne za razumevanje molekularnih mehanizama koji povezuju genetske i ekološke uticaje na ponašanje.
Na kraju, autori ističu potrebu za promenom paradigme u ljudskoj genomici ka nijansiranom razumevanju interakcija gena i okoline. Holistička perspektiva i interdisciplinarna saradnja mogu pomoći istraživačima da bolje razumeju složenost ljudskog ponašanja, izbegavajući pri tom determinističke zamke u genetici.
