U studiji objavljenoj 9. avgusta u časopisu Current Biology, istraživački tim predvođen profesorom Vei Fuvenom sa Poljoprivrednog univerziteta Jiangki i Instituta za zoologiju Kineske akademije nauka, otkrio je važne mehanizme i procese koji stoje iza uspešnog oporavka džinovskih pandi (Ailuropoda melanoleuca).
Studija je pružila značajne dokaze o povezanosti između napora za očuvanje pandi i poboljšanja protoka gena unutar populacije. Prema rečima profesora Veija, „ako se ovi procesi mogu održati i unaprediti, oporavak džinovske pande će biti manje ugrožen gubitkom genetske raznolikosti, što nam daje nadu da trenutna stopa oporavka neće biti zaustavljena.“
Godine 2016, džinovska panda je postigla retku prekretnicu u svetu očuvanja kada ju je Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) stavila na nižu listu sa statusa „Ugrožene“ na „Ranjivu“. Međutim, i dalje su nedostajale detaljne studije o ekološkim i genetskim mehanizmima koji su doprineli ovom uspehu.
Kako bi popunili ovaj jaz, tim profesora Veija koristio je podatke iz trećeg i četvrtog Kineskog nacionalnog istraživanja džinovskih pandi, zajedno sa DNK uzorcima. Otkrili su da su kineski napori za ublažavanje antropogenih poremećaja direktno povezani sa povećanjem gustine populacije pandi, poboljšanjem kvaliteta staništa i smanjenjem fragmentacije staništa.
Jedan od ključnih nalaza studije je da poboljšana povezanost staništa smanjuje inbreeding (parenje u srodstvu) povećanjem protoka gena među različitim populacijama pandi. Međutim, ova povezanost je privremeno dovela do povećanja inbreedinga zbog visoke lokalne gustine pandi, što je izazov koji treba pažljivo pratiti u budućim naporima za očuvanje.
Ova studija ne samo da pruža ključne uvide u menadžment očuvanja džinovskih pandi, već takođe nudi model za primenu sličnih genetskih analiza u očuvanju drugih ugroženih vrsta. Razumevanje mehanizama genetskog oporavka može pomoći u razvoju efikasnijih strategija za dugoročno očuvanje i obnovu populacija ugroženih vrsta širom sveta.
