Studija Univerziteta u Sautemptonu pokazala je vezu između neočekivanih ekonomskih performansi i porasta stope samoubistava.
Istraživači su pronašli snažnu vezu između svakodnevnih samoubistava, očekivanja ljudi formiranih profesionalnim ekonomskim prognozama i naknadnog ishoda stvarnih ekonomskih performansi.
Negativan „šok“ koji proizilazi iz potencijalne neusklađenosti između stvarnosti i predviđanja može da izazove neodoljiv osećaj nedostatka identiteta i svrhe života među ranjivim delovima stanovništva – nažalost, navodeći neke da sebi oduzmu život.
Nalazi studije objavljeni su u časopisu Društvene nauke i medicina.
Ekonomske prognoze su pokušaj etabliranih institucija, kao što su banke, vlade i privatne kompanije, da predvide buduće stanje privrede. Oni pomažu kreatorima politike da donesu važne finansijske odluke koje mogu uticati na čitavo stanovništvo.
Profesor Tapas Mišra, jedan od vodećih istraživača studije i šef odeljenja za bankarstvo i finansije na poslovnoj školi Univerziteta Sautempton, objašnjava: „Ekonomske prognoze se redovno izveštavaju i raspravljaju u medijima. One postavljaju naša očekivanja o tome kako je ekonomija verovatno da će izvesti.
„Međutim, što su njihova predviđanja dalje od realnih parametara ekonomskih performansi, veća je verovatnoća da će izazvati negativne emocije kod ljudi. Istražili smo i kvantifikovali kakav uticaj ovi ‘šokovi’ imaju na incidente samoubistva.“
Studija je otkrila da su, sveukupno, ishodi koji su doveli do smanjenja procenjenih stalnih prihoda ljudi u visokoj korelaciji sa povećanjem stope samoubistava. Konkretno, negativni šokovi utiču na poverenje potrošača, vodeći potrošače da osećaju da su izgubili identitet i kontrolu nad svojim životima. Ovo može delovati kao katalizator i za ideje i, na kraju, za izvršenje samoubistava.
Slaba stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u vremenima kada ekonomija nije dobro poslovala, takođe povezana sa povećanom stopom samoubistava. Negativan učinak indeksa maloprodajnih cena (RTI) doveo je do porasta samoubistava kod muškaraca, dok su oni porasli kod žena kada se povećanje stope nezaposlenosti poklopilo sa nedostatkom poverenja javnosti u vladu.
Istraživači su koristili podatke Kancelarije za nacionalnu statistiku o dnevnim stopama samoubistava u Engleskoj i Velsu između početka 1997. i kraja 2017. Takođe su dobili informacije od glavnog dobavljača ekonomskih podataka o svim relevantnim makroekonomskim pokazateljima u Velikoj Britaniji, kao što su BDP, RTI i tržište nekretnina.
Primenom sofisticiranog modeliranja za analizu podataka koji se odnose na identifikaciju i utvrđivanje pouzdanih uzročnih efekata, tim je uspeo da ustanovi incidente samoubistava koji su se poklopili sa ekonomskim prognozama i kasnijim ekonomskim šokovima. Takođe identifikovanjem i diskontiranjem drugih faktora uticaja, oni su bili u stanju da naprave uverljive pretpostavke o direktnim vezama između samoubistava, predviđanja i ekonomskog učinka.
Profesor Mišra komentariše: „Tokom poslednje decenije ili više, ljudi su se nosili sa sve većim finansijskim pritiscima i sve teže sastavljali kraj s krajem. Neočekivani negativni ekonomski rezultati mogu da preokrenu ravnotežu za neke, a naša studija jasno pokazuje uticaj na finansijske stvari, posebno predviđanja profesionalnih prognostičara, mogu imati na samoubistva.
„Nadamo se da naše istraživanje može pomoći da se informišu politike za pružanje bolje podrške ljudima u budućnosti, kao i da podstakne šire diskusije o vremenu objavljivanja profesionalnih prognoza.
Istraživači sugerišu da bi intervencije, kao što su klubovi za zapošljavanje za nezaposlene, dosledna podrška mentalnom zdravlju za ugrožene i dodatna finansijska podrška tokom loših ekonomskih vremena, mogle da igraju ulogu u smanjenju uticaja iznenadnih negativnih ekonomskih vesti.
Takođe, ti društveni mediji mogu imati ulogu podrške – usmeravajući ljude na dostupnu pomoć nakon ekonomskih najava. Međutim, oni priznaju da je potrebno više dokaza za formiranje čvrstih, efikasnih strategija za budućnost.
