Smanjivanje nivoa štetnog zagađenja vazduha moglo bi pomoći u smanjenju otpornosti na antibiotike, prema prvoj dubinskoj globalnoj analizi mogućih veza između njih, objavljenoj u časopisu The Lancet Planetary Health.
Nalazi studije naglašavaju da bi kontrola zagađenja vazduha mogla u velikoj meri da smanji smrtnost i ekonomske troškove koji proizilaze iz infekcija otpornih na antibiotike.
Analiza pokazuje da je povećano zagađenje vazduha potencijalno povezano sa većim rizikom od rezistencije na antibiotike u globalnim regionima. To takođe ukazuje da je odnos između njih dvojice ojačao tokom vremena, sa povećanjem nivoa zagađenja vazduha koji se poklapa sa većim porastom otpornosti na antibiotike poslednjih godina.
Iako je vazduh prepoznat kao direktan put i ključni vektor za širenje rezistencije na antibiotike, postoje ograničeni kvantitativni podaci o različitim putevima na koje se geni otporni na antibiotike prenose zagađenjem vazduha. Neki potencijalni putevi uključuju bolnice, farme i postrojenja za tretman otpadnih voda koji emituju i šire čestice otporne na antibiotike kroz vazduh i na daljinu.
Vodeći autor profesor Hong Čen, sa Univerziteta Džeđiang, Kina, rekao je: „Otpornost na antibiotike i zagađenje vazduha su svako za sebe među najvećim pretnjama globalnom zdravlju. Do sada nismo imali jasnu sliku o mogućim vezama između ovo dvoje, ali ovaj rad sugeriše da bi koristi od kontrole zagađenja vazduha mogle biti dvostruke: ne samo da će smanjiti štetne efekte lošeg kvaliteta vazduha, već bi takođe moglo igrati glavnu ulogu u borbi protiv porasta i širenja bakterija otpornih na antibiotike. .“
Zloupotreba i prekomerna upotreba antibiotika glavni su pokretači rezistencije na antibiotike, ali dokazi sugerišu da zagađenje vazduha takođe doprinosi širenju bakterija otpornih na antibiotike i gena rezistencije. Međutim, do sada su postojali ograničeni podaci o tome koliko zagađenje vazduha PM2,5 – koje se sastoji od čestica 30 puta manjih od širine ljudske kose – ima na globalnu otpornost na antibiotike.
Izvori PM2,5 uključuju industrijske procese, drumski transport i domaće sagorevanje uglja i drveta. Nedavni nalazi pokazuju da je 7,3 milijarde ljudi širom sveta direktno izloženo nesigurnim prosečnim godišnjim nivoima PM2,5, a 80% živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
Autori su kreirali obimni skup podataka kako bi istražili da li je PM2,5 ključni faktor koji pokreće globalnu rezistenciju na antibiotike, koristeći podatke za 116 zemalja od 2000. do 2018. Ukupno, podaci o više od 11,5 miliona test izolata uključeni su u analizu, koja obuhvata devet bakterijskih patogena i 43 vrste antibiotika. Podaci o upotrebi antibiotika, sanitarnim uslugama, ekonomiji, zdravstvenim troškovima, stanovništvu, obrazovanju, klimi i zagađenju vazduha korišćeni su za istraživanje uticaja ovih faktora na nivoe rezistencije na antibiotike. Izvori podataka uključivali su baze podataka za nadzor, Svetsku zdravstvenu organizaciju, Evropsku agenciju za životnu sredinu i Svetsku banku.
Nalazi pokazuju da se otpornost na antibiotike povećava sa PM2,5, pri čemu je svaki porast zagađenja vazduha za 1% povezan sa povećanjem rezistencije na antibiotike između 0,5 i 1,9%, u zavisnosti od patogena. Asocijacija je vremenom ojačala, sa promenama u nivoima PM2,5 koje su dovele do većeg povećanja rezistencije na antibiotike poslednjih godina. Najviši nivoi rezistencije na antibiotike nalaze se u Severnoj Africi, Bliskom istoku i Južnoj Aziji, dok su nivoi u Evropi i Severnoj Americi niski. Zbog velike populacije, smatra se da su Kina i Indija zemlje u kojima promene u PM2,5 imaju najveći uticaj na broj prevremenih smrtnih slučajeva od rezistencije na antibiotike.
Analiza pokazuje da je otpornost na antibiotike koja je rezultat zagađenja vazduha povezana sa oko 480.000 prevremenih smrti u 2018. To je dovelo do dodatnih ekonomskih troškova od 395 milijardi dolara.
Analiza sugeriše da je PM2,5 jedan od vodećih faktora koji podstiču rezistenciju na antibiotike, što čini 11% promena u prosečnim nivoima rezistencije širom sveta. Poređenja radi, zdravstvena potrošnja čini 10% promena, dok usluge vode za piće čine 3%. Severna Afrika i zapadna Azija su regioni u kojima PM2,5 ima najveći uticaj na rezistenciju na antibiotike, gde čini 19% promena nivoa rezistencije.
Autorsko modeliranje mogućih budućih scenarija ukazuje na to da bi se, ukoliko ne bi došlo do promena u sadašnjim politikama o zagađenju vazduha, do 2050. godine nivoi rezistencije na antibiotike širom sveta mogli povećati za 17%. Godišnji broj prevremenih smrtnih slučajeva povezanih sa rezistencijom na antibiotike porastao bi na oko 840.000, sa najvećim porastom u podsaharskoj Africi.
U drugim scenarijima, kao što su povećanje zdravstvene potrošnje, kontrola zagađenja vazduha, poboljšanje vode za piće i smanjenje upotrebe antibiotika, nivo rezistencije na antibiotike mogao bi biti znatno smanjen. Na primer, sprovođenje politike – koju preporučuje Svetska zdravstvena organizacija – ograničavanja PM2,5 na 5 μg/m 3 u atmosferi moglo bi da smanji globalnu rezistenciju na antibiotike za 17% do 2050. Ova politika bi mogla da dovede do 23% smanjenja broja prevremenih smrtnih slučajeva (630.000 smrtnih slučajeva manje) povezanih sa rezistencijom na antibiotike i dovodi do godišnje ekonomske uštede od 640 milijardi dolara.
Autori priznaju neka ograničenja u njihovoj studiji. Nedostatak podataka u nekim zemljama – posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, koje su najviše pogođene rezistencijom na antibiotike – može uticati na ukupnu analizu. Poređenje rezultata između zemalja takođe treba da se radi sa oprezom, zbog razlika u relativnim rizicima i dostupnosti testiranja. Ključni fokus budućih istraživanja trebalo bi da bude na istraživanju osnovnog mehanizma kako zagađivači vazduha i drugi faktori utiču na rezistenciju na antibiotike i moguće interakcije između različitih faktora.
