Osam godina nakon što su vladine vlasti odobrile tehnologiju, može se izvesti da je najmanje jedno dete sa DNK od tri različite osobe rođeno roditeljima u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Saopštenje nije baš „novo“ saznanje, ali su novinari The Guardian-a uspeli da traže zvaničnu potvrdu sa zahtevom za slobodu informacija.
Univerzitet u Njukaslu u saradnji sa Centrom za plodnost Njukasla pioniri su u onome što je poznato kao terapija zamene mitohondrija (MRT), posebnog oblika vantelesne oplodnje (IVF) dizajnirane da spreči teške genetske bolesti kod budućih beba.
Kao i svaka druga osoba, bebe začete ovom metodom rađaju se oplodnjom jedne sperme i jednog jajeta.
Ono što se razlikuju je u odnosu između nuklearnog materijala u kome se nalazi ogromna većina gena odgovornih za izgradnju čoveka i male količine nenuklearne DNK koja pomaže u stvaranju jedinica za napajanje ćelije, zvanih mitohondrije.
Kod većine ljudi, majčino jaje obezbeđuje i jezgro i veliki broj mitohondrija. Kod ove dece, međutim, donirana jajna ćelija je odgovorna za snabdevanje mitohondrija.
Sve u svemu, samo oko 0,1 odsto DNK deteta će biti od donatora. Ali taj mali doprinos mogao bi da napravi razliku između života i smrti, omogućavajući ljudima sa teškim mitohondrijalnim bolestima da imaju biološko dete bez straha od prenošenja mutiranih mitohondrijalnih gena koji bi mogli da se bore da obezbede dovoljno energije za zdrava, rastuća tela.
Velika Britanija je bila prva nacija na svetu koja je odobrila upotrebu MRT-a, ali da bi se zaštitila bezbednost i privatnost svih uključenih, slučajevi su ostali privatni.
Uprava za ljudsku oplodnju i embriologiju (HFEA) je sada potvrdila da je manje od pet beba rođeno korišćenjem ove procedure; prema njihovom sajtu, 32 pacijenta su dobila odobrenje za lečenje.
Dodatne informacije nisu date.
„Tim Njukasla uključen u sprovođenje procedura je oprezan i želeo je da uključi barem neke naknadne podatke o bebama, istovremeno štiteći privatnost porodica“, kaže biolog matičnih ćelija i razvojni genetičar Robin Lovel-Bedž sa Instituta Frensis Krik, koji nije bio uključen u slučajeve.
„Ovo je izazov samo po sebi. Biće zanimljivo znati koliko je dobro MRT tehnika funkcionisala na praktičnom nivou, da li su bebe slobodne od mitohondrijalnih bolesti i da li postoji rizik da kasnije u životu razviju probleme ili, ako ženke, ako je njihovo potomstvo u opasnosti od bolesti.“
Mali broj slučajeva u dokaznim studijama, na primer, sugeriše da majčina mitohondrijska DNK i dalje može da dominira kod beba rođenih korišćenjem MRT.
Uprkos tome što su prednjačili u terapiji, istraživači u Velikoj Britaniji nisu bili prvi koji su prijavili da su na svet doneli bebu od tri osobe. Naučnici koji rade u Meksiku objavili su 2016. da je rođeno dete sa DNK od tri osobe.
U Ukrajini je 2017. rođena još jedna beba od „troje“, a 2019. još jedno dete u Grčkoj.
U Velikoj Britaniji, međutim, slučajevi su veoma privatni, a istraživači su, kako se navodi, oprezno postupali.
„HFEA pruža robustan okvir koji osigurava da se donacija mitohondrija pruža na bezbedan i etički način“, kaže Peter Thompson, izvršni direktor HFEA.
„Sve prijave za lečenje se procenjuju na individualnoj osnovi u odnosu na testove utvrđene zakonom i samo nakon nezavisnog saveta stručnjaka. Ovo su još uvek rani dani za lečenje mitohondrijalnim donacijama i HFEA nastavlja da razmatra klinička i naučna dostignuća.“
