Naša borba sa malarijom traje hiljadama godina. Potrebne su nam bolje vakcine ili rizikujemo da izgubimo, kažu istraživači UNV Sidneia.
Malarija je među najstarijim ljudskim bolestima. U drevnim egipatskim mumijama postoje tragovi plazmodijuma, parazita koji izaziva malariju. Neki zapisi govore da je Aleksandar Veliki umro 323. pre nove ere od malarije.
„Jasno je da je to veoma drevni patogen“, rekao je profesor Džejk Baum, koji vodi tim istraživača malarije u UNSV Medicine & Health.
Ipak, malarija je i dalje velika pretnja za više od polovine svetske populacije. Bolest ubije više od 600.000 ljudi svake godine, od kojih su većina deca mlađa od pet godina.
Prvoj vakcini protiv malarije bilo je potrebno više od 50 godina da se razvije pre nego što je licencirana u oktobru 2021. Efikasna je samo 30%–40% u prevenciji malarije – što je daleko od vakcina protiv COVID-19 koje su takođe licencirane 2021. godine, nakon manje od 12 meseci razvoja.
„Učestvovali smo u veoma dugoj trci u naoružanju sa malarijom. Parazit i ljudi pokušavaju da nadmudre jedni druge“, rekao je prof. Baum.
„Mislim da parazit trenutno pobeđuje.“
Malarija je bolest uzrokovana parazitom Plasmodium, koji se među ljudima prenosi preko komaraca Anopheles. Kada komarac ugrize zaraženu osobu, uzima krv koja sadrži mikroskopske parazite plazmodijum. Kasnije kada komarac pređe na drugu osobu za svoj sledeći obrok krvi, paraziti se mešaju sa pljuvačkom komarca i ubrizgavaju se u osobu koju ujede.
„Volim da opišem širenje malarije kao štafetu. To je štafeta koja se prenosi između nas i komarca“, rekao je prof. Baum.
Ljudi sa malarijom obično postaju veoma bolesni od visoke temperature, drhtavice i bolesti nalik gripu. Ovo može napredovati do napadaja, oštećenja mozga, problema sa disanjem, otkazivanja organa i smrti.
Malarija se veoma leči antimalarijskim lekovima, ali kašnjenje u dijagnozi i lečenju može imati ozbiljne posledice. Ovo je posebno problem za ljude koji žive ili putuju u ugrožena područja sa manje pristupa kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti.
„Malarija ne mora nikoga da ubije. Ali to se dešava“, rekao je prof. Baum.
Malarija predstavlja rizik za ljude u tropskim i suptropskim oblastima, uključujući podsaharsku Afriku, Aziju, Južnu Ameriku i Centralnu Ameriku.
„Malarija se može preneti gde god je komarac Anopheles. Dakle, bilo gde sa dovoljno vlage i dovoljno toplom temperaturom“, rekao je dr Majkl Džonson, član Baumove laboratorije u UNSV Medicine & Health.
Ljudi izvan ovih oblasti, uključujući Australijance, obično imaju nižu svest o malariji. Međutim, opasnost je i dalje prisutna.
„Ljudski uticaji na životnu sredinu svakako mogu imati uticaja na parazitske bolesti poput malarije“, rekao je dr Džonson.
Na primer, u Maleziji su neki ljudi zaraženi sojevima malarije koja je ranije pronađena samo kod majmuna. Smatra se da je ovo povezano sa uništavanjem šumskih staništa majmuna i povećanjem kontakta između majmuna i ljudi. Takođe, zbog klimatskih promena, teritorija i ponašanje ugriza komarca Anopheles bi se moglo promeniti.
„Ovde u Australiji nemamo malariju. Ali sigurno imamo komarca Anopheles ovde u Severnoj Australiji“, rekao je dr Džonson. „I tako je definitivno moguće da bi u budućnosti moglo doći do lokalizovanih epidemija.“
Razvoj vakcine je bio težak iz nekoliko razloga, a jedan je taj što parazit plazmodijum ima složen životni ciklus. Parazit poprima mnogo različitih oblika kada se inficira i razmnožava unutar ljudskog domaćina, predstavljajući promenljivu metu za vakcinu.
Kada je GlakoSmithKline-ova vakcina Moskuirik licencirana 2021. godine, ovo je bio istorijski trenutak, ali vakcina je i dalje bila efikasna samo 30%–40% sa brzo slabim imunitetom. Druge kandidatske vakcine su u razvoju, uključujući i dugo očekivanu vakcinu R21/Matriks-M, ali nedostatak trajnog imunološkog odgovora je i dalje problem.
„Potrebna nam je mnogo bolja vakcina ako zaista želimo da se pozabavimo idejom da se rešimo malarije, što je pokretačka ambicija mnogih, uključujući i mene“, rekao je prof. Baum.
Laboratorija Baum nastoji da razume životni ciklus parazita plazmodijum i identifikuje slabe tačke na koje bi vakcina mogla da cilja. To je značajan poduhvat, posebno zato što se laboratorija nedavno preselila sa Imperijal koledža u Londonu u UNSV u Sidneju.
„Kada uspostavite životni ciklus, možete početi da tražite intervencije koje ga zaustavljaju“, rekao je prof. Baum.
Grupa je nedavno identifikovala gene eksprimirane Plasmodium sporozoitom, oblikom parazita koji se prenosi iz pljuvačne žlezde komaraca na domaćina. Ovi geni, objavljeni u Nature Communications, verovatno sadrže mete koje bi delovale kao deo vakcine.
Trenutno, istraživači u laboratoriji uzgajaju parazite u mešavini krvi i medijuma ćelijske kulture. Takođe rade na uspostavljanju insekta – strogo regulisanog područja za uzgoj komaraca Anopheles kako bi se mogli zaraziti plazmodijumom.
Kada insektar bude pokrenut kasnije ove godine, istraživači će moći da proučavaju puni životni ciklus plazmodijuma i direktno testiraju eksperimentalne vakcine. Oni predviđaju povećanje rezultata istraživanja, uključujući nove tragove za razvoj vakcine, kako bi doprineli konačnom cilju iskorenjivanja malarije.
„Da li ćemo videti iskorenjivanje tokom našeg života? Nadam se da hoće“, rekao je prof. Baum.
„Mislim da je tehnologija tu, ako smo dovoljno hrabri i ako je dovoljno dobro koristimo.“
