Potpuno pomračenje Sunca u aprilu obećava da će biti naučna bonanca, zahvaljujući novim svemirskim letelicama i teleskopima – i kosmičkoj šansi.
Mesec će biti veoma blizu Zemlji, pružajući dug i intenzivan period tame, a Sunce bi trebalo da bude aktivnije sa potencijalom za dramatične naletove plazme. Zatim, tu je i gusto naseljen koridor koji se proteže od Meksika do SAD-a do Kanade.
Stotine ako ne i hiljade desetina miliona gledalaca će se udvostručiti kao „građanski naučnici“, pomažući NASA-i i drugim istraživačkim grupama da bolje razumeju našu planetu i zvezdu.
Oni će fotografisati spoljašnju atmosferu Sunca nalik kruni, ili koronu, dok mesec prolazi između Sunca i Zemlje, zaklanjajući sunčevu svetlost do 4 minuta i 28 sekundi 8. aprila. Oni će posmatrati utišavanje ptica i drugih životinja kao pada podnevni mrak. Takođe će meriti pad temperature, nadgledati oblake i koristiti radio-amatere za merenje poremećaja u komunikaciji.
U isto vreme, rakete će poleteti sa naučnim instrumentima u električni naelektrisani deo atmosfere blizu ivice svemira poznatog kao jonosfera. Male rakete će poleteti sa ostrva Vallops u Virdžiniji—oko 400 milja izvan totaliteta, ali sa 81% sunca zaklonjenim u delimičnom pomračenju. Slična lansiranja obavljena su iz Novog Meksika tokom pomračenja Sunca u „vatrenom prstenu“ prošlog oktobra koje je zahvatilo zapadne SAD i Centralnu i Južnu Ameriku.
„Vreme je za velike stvari! Prilično je uzbudljivo!!!“ Aroh Barjatija, direktor misije raketa sa vazduhoplovnog univerziteta Embri-Ridl, rekao je u mejlu.
NASA-ini mlaznjaci na velikim visinama takođe će ponovo poleteti u vazduh, jureći mesečevu senku sa poboljšanim teleskopima za proučavanje sunčeve korone i okolne prašine.
„Prašina zvuči dosadno“, priznala je menadžer NASA-inog programa za pomračenje Keli Korek. „Ali u isto vreme, prašina je zaista zanimljiva. To su ostaci iz vremena formiranja Sunčevog sistema.“
Više od 600 meteoroloških balona lansiraće studenti duž staze, pružajući striming uživo dok proučavaju atmosferske promene. Oblačno nebo ne bi trebalo da bude važno.
„Na našu sreću, balone koji lete do 80.000 stopa i više nije briga da li je oblačno na tlu“, rekla je Angela Des Jardins, astrofizičarka sa Univerziteta Montana State koja koordinira projekat širom zemlje.
A ako Federalna uprava za avijaciju odobri, zmaj od 21 stopu (6,5 metara) će podići naučni instrument tri milje (5 kilometara) iznad Teksasa u eksperimentu Shadia Habbal sa Univerziteta Havaji. Ona takođe želi da se izdigne iznad svih oblaka koji bi mogli da ometaju njeno posmatranje sunca.
Obično sakrivena sunčevim odsjajem, korona je u potpunosti prikazana tokom potpunog pomračenja Sunca, što je čini glavnom metom istraživanja. Šiljaste vitice koje izlaze hiljadama milja (kilometara) u svemir zagonetno su toplije od površine Sunca – u milionima stepeni, naspram hiljada.
„U smislu vrednosti potpunih pomračenja, nauka još uvek ne može da objasni kako se korona zagreva do tako ekstremnih temperatura“, rekao je penzionisani NASA-in astrofizičar Fred Espenak, poznatiji kao gospodin Eklips po svim svojim kartama i knjigama na tu temu.
SAD neće videti još jedno potpuno pomračenje Sunca u ovoj skali do 2045. godine, tako da NASA i svi ostali povlače sve korake.
Aprilsko pomračenje će početi u Pacifiku i stići na kopno u Mazatlanu u Meksiku, krećući se kroz Teksas i 14 drugih američkih država pre nego što pređe u Kanadu i izađe u Atlantik kod Njufaundlenda. Oni koji su izvan putanje široke 115 milja (185 kilometara široke) dobiće delimično pomračenje.
Naučnici su osetili šta će doći tokom potpunog pomračenja Sunca 2017. koje se protezalo od Oregona do Južne Karoline. Ovog puta, Mesec je bliži Zemlji, što dovodi do više minuta tame i šire putanje.
„Uvek kada možemo da posmatramo duže, to naučnicima daje više podataka“, rekao je Korek.
Još jedan naučni bonus ovoga puta: Sunce će biti samo godinu dana udaljeno od svoje maksimalne solarne aktivnosti, za razliku od 2017. kada je bila blizu minimuma. To znači mnogo više akcije na Suncu, možda čak i izbacivanje koronalne mase tokom pomračenja, sa ogromnim količinama plazme i magnetnog polja koje su eksplodirale u svemir.
Pored toga, postoje dve nove svemirske letelice koje proučavaju sunce: NASA-ina solarna sonda Parker i Evropska svemirska agencija i NASA-in Solarni orbiter. Oni će se pridružiti drugim svemirskim letelicama na dužnosti pomračenja, uključujući Međunarodnu svemirsku stanicu i njene astronaute.
Bliže kući, aprilsko pomračenje će, za razliku od prethodnih, proći preko tri američka radarska mesta koja se obično koriste za praćenje svemirskog vremena. Stanice će se podesiti na ono što se dešava u gornjim slojevima atmosfere dok se nebo zamrači.
