U blizini drvene kolibe visoko u kirgiškim planinama, naučnica Gulbara Omorova je otišla do gomile sivih stena, prisećajući se kako je to isto mesto bilo glečer pre samo nekoliko godina.
Na nadmorskoj visini od 4.000 metara, 35-godišnji istraživač je okružen džinovskim vrhovima visokog lanca Tian Šan koji se proteže i do Kine, Kazahstana i Uzbekistana.
Ovo područje je dom hiljadama glečera koji se tope alarmantnom brzinom u Centralnoj Aziji, već teško pogođenim klimatskim promenama.
Glaciolog, Omarova snima taj proces – zabrinuta za budućnost.
Pešačila je šest sati da bi stigla do skromne kolibe trouglastog oblika koja služi kao naučna stanica – skoro u oblacima.
„Pre osam do 10 godina ste mogli da vidite glečer sa snegom“, rekla je Omorova za AFP.
„Ali u poslednje tri do četiri godine potpuno je nestao. Nema snega, nema glečera“, rekla je ona.
Efekti zagrevanja planete posebno su vidljivi u Centralnoj Aziji, koja je doživela talas ekstremnih vremenskih nepogoda.
Otapanje hiljada glečera predstavlja veliku pretnju ljudima u regionu bez izlaza na more koji već pati od nedostatka vode.
Delujući kao vodotornjevi, glečeri su ključni za bezbednost hrane u regionu, a vitalne rezerve slatke vode sada brzo nestaju.
Opremljena mernim uređajem, Omorova je klečala nad bujicom otopljene vode, stojeći na sivom ledu koji je svetlucao na jakom suncu.
„Sve merimo“, rekla je ona. „Glečeri ne mogu da se regenerišu zbog porasta temperature.
Malo dalje, ona pokazuje na glečer Adigen koji se smanjuje, rekavši da se svake godine povlači za „oko 16 centimetara (šest inča)“.
„To je više od 900 metara od 1960-ih“, rekla je ona.
Nekada veličanstveni glečer samo je jedan od hiljada u oblasti koji polako nestaju.
Između 14 i 30 procenata glečera na Tjen-Šanu i Pamiru — dva glavna planinska lanca u centralnoj Aziji — otopilo se tokom poslednjih 60 godina, prema izveštaju Evroazijske razvojne banke.
Omorova je upozorila da se stvari samo pogoršavaju.
Topljenje je mnogo intenzivnije nego prethodnih godina“, rekla je ona.
S obzirom da naučnici upozoravaju da će 2024. verovatno biti najtoplija godina u istoriji, profesije poput njene su izuzetno dobile na značaju.
Ali resursi su oskudni u Kirgistanu — jednoj od najsiromašnijih zemalja bivše sovjetske centralne Azije.
„Nedostaje nam merna oprema i nema dovoljno novca da prevezemo stvari do naše osmatračnice, gde nemamo ni struju“, rekla je Omorova.
Ona se nada da će vlada Kiriga izraditi zakon za zaštitu divova prekrivenih ledom.
Glečeri koji se smanjuju takođe su stvorili novu pretnju za gradove u Kirgistanu, sa otopljenom vodom koja je formirala nova jezera pre nego što se srušila niz planine u opasnim bujicama, uključujući i prestonicu Biškek.
Dalje u dolini — u travnatom delu planine na 2.200 metara — dva naučnika, braća Sergej i Pavel Jerohin, radili su na obalama vode koja brzo teče.
Stariji brat, 72-godišnji Sergej, upozorio je na opasnosti od bujica.
„Ova vodena masa sa sobom nosi kamenje, teče niz dolinu i može da stigne do gradova“, rekao je on za AFP.
On je rekao da je njihov zadatak bio da nadgledaju i predviđaju protok vode i da „sastave mape kako bi osigurali da ljudi i infrastruktura ne završe u ovim opasnim područjima“.
Njegov brat Pavel dao je instalirati senzor oko 50 centimetara iznad vode koji bi slao radio signale u slučaju poplave.
Za kirgistansku vladu, topljenje glečera preti više od oštećenja infrastrukture.
Distribucija vode u regionu — osmišljena u sovjetsko doba — ostaje problematično pitanje i čest je izvor napetosti među susedima.
Planinski Kirgistan i Tadžikistan — dom za po oko 10.000 glečera, prema Omorovoj — glavni su snabdevači vode za Centralnu Aziju.
„Mi delimo vodu sa našim susedima nizvodno“, rekla je Omorova, misleći na Kazahstan, Uzbekistan i Turkmenistan, gde živi većina stanovništva Centralne Azije.
Osim porasta temperature, glečeri se suočavaju i sa još jednom pretnjom: rastućim apetitom za ogromnim prirodnim resursima u regionu, uključujući zlato, čije vađenje hemikalijama ubrzava topljenje leda.
Kirgistan i Tadžikistan su pojačali napore da skrenu pažnju na katastrofu koja se preti.
Predsednik Kirgizije Sadir Džaparov upozorio je prošle godine da će prognoze pokazuju da će se glečeri Centralne Azije „prepoloviti do 2050. i potpuno nestati do 2100. godine“.
