Određeni protein se nakuplja u mozgu većine pacijenata sa Parkinsonovom bolešću, potvrđeno je u studiji u četvrtak koristeći novu tehniku koja se smatra potencijalnom „promenom igre“ koja bi mogla da ukaže na način testiranja na iscrpljujuću bolest.
Parkinsonova bolest je druga najčešća neurodegenerativna bolest posle Alchajmerove i pogađa više od 8,5 miliona ljudi širom sveta, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.
Ne postoji lek ili način da se testira bolest, koju obično dijagnostikuje lekar tek kada se pojave simptomi.
Međutim, nekoliko faktora je povezano sa Parkinsonovom bolešću, uključujući i to da se u mozgu pacijenata često nalaze nakupljeni klasteri proteina alfa-sinukleina koji su „pogrešno savijeni“—ili pogrešno presavijeni.
Novo istraživanje, objavljeno u časopisu Lancet Neurologi, koristi tehniku za pojačavanje i analizu klastera sićušnog proteina.
Najveća studija te vrste obuhvatila je više od 1.100 učesnika, od kojih je skoro polovina ranije imala dijagnozu Parkinsonove bolesti, dok su ostali smatrani rizičnima, kao i zdrava kontrolna grupa.
Uzorci cerebrospinalne tečnosti, koja okružuje mozak i kičmenu moždinu, uzeti su od svakog učesnika.
Tehnika, nazvana αSin-SAA, pokazala se pozitivnom za 88 procenata svih onih kojima je ranije dijagnostikovana Parkinsonova bolest.
Glavni autor studije, Endru Siderouf sa Univerziteta Pensilvanije u SAD, rekao je u izjavi da bi tehnika „mogla imati duboke implikacije na način na koji lečimo to stanje, što bi potencijalno omogućilo da se ljudi ranije dijagnostikuju“.
Tehnika je bila manje uspešna za pacijente koji nose varijantu gena poznatu kao LRRK2 povezanu sa određenim oblicima bolesti, identifikujući samo 68 procenata dijagnostikovanih pacijenata.
Jednostavan test za dijagnozu Parkinsonove bolesti je još uvek daleko. Ostaje da se vidi da li tehnika funkcioniše kada se koristi uzorak krvi, koji je daleko lakše izvaditi nego cerebrospinalnu tečnost.
Danijela Berg i Kristin Klajn, neurolozi u nemačkoj Univerzitetskoj bolnici Šlezvig-Holštajn, koji nisu uključeni u istraživanje, rekle su da nalaz „postavlja osnovu za biološku dijagnozu Parkinsonove bolesti“.
Tehnika je „promena igre u dijagnostici, istraživanju i ispitivanjima lečenja Parkinsonove bolesti“, dodali su u povezanom komentaru.
Parkinsonova bolest uzrokuje nekontrolisane pokrete kao što je drhtanje, kao i poremećaje spavanja i mentalnog zdravlja. Simptomi se vremenom pogoršavaju, a na kraju pacijenti mogu imati problema da hodaju ili govore.
