Adultizam: oblik diskriminacije prema svima koji nisu odrasli. To proizilazi iz verovanja da su deca – ali i stariji – manje sposobna i da imaju manje validne stavove zbog pogrešnih shvatanja o njihovoj sposobnosti da misle i deluju na složene, nijansirane načine.
Ali šta ako su deca bila jednako sposobna kao i odrasli da smisleno daju doprinos društvenim diskusijama o važnim pitanjima poput ekološke pravde?
Ovo je argument koji je iznela Natali M. Flečer, vanredni profesor na Odeljenju za filozofiju UdeM-a i naučni koordinator na Institutu filozofije Citoiennete Jeunesse.
Cilj njenog rada je da se stavovi mladih prepoznaju kao relevantni i vredni. Ona takođe promoviše stvaranje mogućnosti za decu da razviju svoje veštine kritičkog mišljenja i vežbaju uključivanje u filozofski dijalog.
„Deca su punopravni građani, a ne samo budući članovi društva“, tvrdi stručnjak za filozofiju. „Trebalo bi da slušamo njihovu mudrost, jer deca ponekad mogu bolje da razumeju određene teme od odraslih. Uzmimo, na primer, prijateljstvo. Pošto je prijateljstvo tako centralni aspekt života dece, mladi ljudi imaju tendenciju da imaju nijansiranije i raznovrsnije poglede na subjekt nego odrasli“.
Profesor Flečer smatra da ako ne uzmemo u obzir dečja mišljenja, društvo propušta važne uvide i perspektive. U stvari, ona to vidi kao isključivanje čitave dimenzije znanja.
Po mišljenju profesora Flečera, deca i omladina bi trebalo da imaju više reči o životnoj sredini i klimatskoj krizi jer će ova pitanja uticati na njihovu budućnost više nego na budućnost starijih ljudi.
„Mladi ljudi mnogo brinu o životnoj sredini. Oni se bore sa ekološkom anksioznošću i žele da preduzmu akciju. Zato moramo da im damo priliku da podele svoje brige i shvate kako da postanu nosioci promena“, objasnila je ona.
Njeni predlozi uključuju postavljanje pitanja deci o odnosu čoveka i prirode, položaju čoveka u odnosu na životinje, vegetarijanstvo, prirodu kao pravo i druge srodne teme. Zanimljivo, ona primećuje da predškolci imaju tendenciju da imaju animistički pogled u kojem je sve živo.
Prema rečima profesora Flečera, filozofija je način da se mladima daju na znanje o pitanjima vezanim za prirodu i životnu sredinu. Za decu, proces je uglavnom fokusiran na dijalog.
„Pomažemo im da razviju svoje veštine aktivnog slušanja i da nauče da formulišu perspektive, istovremeno se pobrinuvši da ne moraju da nose sav teret, pošto ih politike odraslih sprečavaju da učestvuju onoliko smisleno koliko bi želeli“, rekla je ona.
Ovaj pristup je kamen temeljac Brila, obrazovne dobrotvorne organizacije koju je osnovao profesor Flečer, a koja ima za cilj da inspiriše mlade kroz filozofski dijalog i kreativne projekte.
„Deca koja prolaze kroz naše programe, počevši od 5 ili 6 godina, razvijaju snažne veštine razmišljanja i uče da sebe vide kao agente promene. To je kao mentalna gimnastika, i oni postaju zaista dobri u tome“, zaključila je ona.
