Ljudski posetioci Marsa suočavaju se sa izazovima kao što su radijacija, temperaturne varijacije i prašne oluje koje pogađaju planetu. Ukoliko Mars ima strukturu sličnu Zemlji ili Mesecu, postoji mogućnost postojanja velikih podzemnih cevi od lave u kojima bi se mogla pronaći skloništa. Fragmenti urušenih cevi od lave, poznati kao krovni prozori, potencijalno bi mogli pružiti pristup ovim podzemnim skloništima.
Da li ova rupa na Marsu vodi do veće podzemne pećine?
Fotografija je zabeležena kamerom za naučna istraživanja visoke rezolucije (HiRISE) na NASA-inom Mars Reconnaissance Orbiteru (MRO).
Jama, prečnika svega nekoliko metara, smeštena je u oblasti Arsia Mons na Marsu. Arsia Mons predstavlja jedan od tri neaktivna vulkana unutar grupe od tri vulkana poznatih kao Tharsis Montes.
Tharsis ili Tharsis Bulge regija obuhvata ogromnu vulkansku ravninu koja se proteže na hiljade kilometara. Ova oblast je znatno uzvišena u poređenju s ostatkom Marsa, prosečno se nalazi oko 10 km iznad srednje nadmorske visine planete. Očigledno je da je region bio vulkanski aktivan u prošlosti, a karakteristike poput jame direktna su posledica davne vulkanske aktivnosti.
U regionu Arsia Mons nalazi se nekoliko jama koje bi mogle biti urušeni krovni prozori ili otvori u podzemnim cevima od lave.
Međutim, postoji mnogo neizvesnosti. Fotografija jedne od njih otkriva osvetljeni bočni zid, što sugerira mogućnost da je reč o cilindričnoj jami.
Rupa prikazana na slici možda predstavlja samo jamu ili otvor, a ne ulaz u pećinu ili cev od lave. Slični oblici se javljaju na havajskim vulkanima, gde se nazivaju jamski krateri. Oni nisu povezani sa dugim pećinama ili cevima od lave, već su posledica kolapsa koji se dogodio na mnogo većoj dubini ispod površine.
Na Havajima, krateri u jamama mogu biti duboki od 6 do 186 metara i široki od 8 do 1140 metara. Jama Arsia Mons na glavnoj slici ima dubinu od svega oko 178 metara.
Razumemo mnogo bolje jame i cevi od lave na Mesecu nego na Marsu. Poznato je da su neke od njih termički stabilne na temperaturi od oko 17 C. Pored toga, imamo kvalitetnije slike ovih formacija, prikazujući fascinantne poglede na podove prekrivene kamenim materijalom.
Postoji mnogo razmišljanja o načinima istraživanja ovih lunarnih pećina i cevi od lave, uključujući konceptualne dizajne robota koji bi bili sposobni za istraživanje. Koncept je da bi astronauti na Mesecu mogli koristiti naduvavana staništa unutar ovih cevi kao sklonište od temperaturnih promena, radijacije i mikrometeorita.
Međutim, situacija na Marsu je drugačija. Nema razloga da cevi od lave ne postoje na Marsu. Naprotiv, Marsova gravitacija je značajno slabija od Zemljine, što bi moglo rezultirati postojanjem znatno većih cevi.
Fotografije Marsa prikazuju rile, odnosno kolabirane cevi. Izgleda verovatno da se sve ove cevi nisu srušile i formirale šiljke.
Jedna jama na marsovskom vulkanu, Pavis Mons, posebno je intrigantna. Ispod jame postoji neka vrsta praznine, ali priroda same jame ostaje teško odrediva. Da li je reč o cevi od lave? Ukoliko jeste, onda bi ta cev nadmašila većinu cevi na Zemlji.
Marsove cevi od lave i dalje predstavljaju misteriju. Naučnici su identifikovali mnoge morfološke dokaze koji ukazuju na njihovo prisustvo u obilju.
Međutim, u domenu nauke, pretpostavke nisu dovoljne, iako se čini verovatnim da bi takve formacije mogle postojati. Ne postoji jasan razlog zbog kojeg ne bi bile prisutne. Da li bi u budućnosti mogle pružiti sigurno sklonište za astronaute? Moguće je.
Da bismo saznali više, potrebna je robotska misija koja će ih proučiti.
