Institut za astrofiziku Andaluzije (IAA) Državne agencije Španski istraživački savet (CSIC) završio je postavljanje mreže BOOTES (Burst Observer and Optical Transient Exploring Sistem), prve mreže robotskih teleskopa sa stanicama na pet kontinenata. Sa instalacijama u Španiji (dve stanice), Novom Zelandu, Kini, Meksiku, Južnoj Africi i Čileu, predstavlja najkompletniju mrežu te vrste i jedinstven i potpuno automatizovan resurs za kombinovanje podataka sa instrumenata širom sveta, praćenje neba i podržavajući posmatranja iz misija i satelita. Rad sa detaljima o mreži i njenim dostignućima prihvaćen je za objavljivanje u Frontiers in Astronomy and Space Sciences.
„BOOTES je rezultat skoro dvadeset pet godina neprekidnog truda, od kada smo instalirali prvu stanicu 1998. godine u INTA (Arenosillo, Huelva), instituciji koja je prvobitno podržala projekat. Kompletno uvođenje predstavlja naučnu prekretnicu jer je prva robotska mreža koja je prisutna na svim kontinentima“, kaže Alberto J. Castro-Tirado, naučnik u IAA-CSIC-u koji je od samog početka bio glavni istraživač. Ovo je ispred američkog projekta, čija je azijska stanica u izgradnji, i ruskog, kome nedostaje instalacija u Okeaniji.
Mrežom BOOTES upravlja IAA-CSIC, uz snažno učešće Univerziteta u Malagi iu saradnji sa drugim španskim i međunarodnim institucijama. Njegov glavni cilj je da brzo i autonomno posmatra ono što je poznato kao prolazni izvori, astrofizički objekti koji ne predstavljaju trajnu emisiju tokom vremena, već emituju svetlost kratko, intenzivno i iznenada. Detekcija ovih događaja se obično vrši sa satelita, a BOOTES obezbeđuje automatizovani odgovor u realnom vremenu koji omogućava njihovu karakterizaciju.
Mreža će doprineti proučavanju rafala gama zraka, koji su najsnažniji događaji u svemiru i povezani su sa smrću veoma masivnih zvezda. Njeno otkrivanje se obično dešava preko satelita, koji obaveštavaju naučnu zajednicu o izbijanju kako bi se događaj mogao detaljno proučiti. Postojanje mreže veoma brzih robotskih teleskopa kao što je BOOTES predstavlja idealnu dopunu satelitskoj detekciji i, u stvari, BOOTES će takođe raditi na praćenju i praćenju izvora neutrina i objekata koji emituju gravitacione talase, ili čak objekata kao što su komete, asteroidi, promenljive zvezde ili supernove. Ali takođe će paziti na nebo, kako u praćenju svemirskih ostataka, tako i potencijalno opasnih objekata koji mogu predstavljati pretnju našoj planeti.
Ubrzana posmatranja rafala gama zraka pomoću BOOTES-a, od prvih nekoliko sekundi do završnih faza, omogućila su sužavanje modela rafala gama zraka, a takođe su doprinela nekim rezultatima sa velikim uticajem poslednjih godina. Jedna od opservatorija mreže BOOTES bila je, na primer, jedina španska stanica koja je 2017. godine posmatrala događaj poznat kao GV170817, prvo detekciju elektromagnetnog pandana gravitacionog talasa u istoriji. Fenomen odgovoran za ovu emisiju, spajanje dve neutronske zvezde, omogućio je prvo simultano proučavanje svetlosnih i gravitacionih talasa po prvi put i otvorio novu eru u astronomskim posmatranjima.
BOOTES je 2020. godine doprineo identifikaciji izvora veoma kratkog trajanja koji proizvodi radio-rafale u našoj galaksiji, Mlečnom putu, koji je predstavljen u tri rada u časopisu Nature koji sugerišu da magnetar, neutronska zvezda sa veoma intenzivnim magnetnim poljem, stajao bi iza ovog fenomena.
Godine 2021, BOOTES je takođe doprineo istraživačkom radu objavljenom u Nature, o različitim impulsima u džinovskoj magnetnoj baklji neutronske zvezde: za samo desetinku sekunde, magnetar je oslobodio energiju ekvivalentnu onoj koju proizvodi Sunce za stotinu hiljada godina, a njegova detaljna analiza otkrila je višestruke impulse na vrhuncu erupcije, koji su rasvetlili ove još uvek malo poznate džinovske magnetne baklje.
„Kulminacija mreže je uspeh, jer je to bilo moguće sa ljudskim timom i mnogo manjim budžetom od sličnih projekata. Sa četiri stanice na severnoj hemisferi i tri na južnoj hemisferi, uvek će postojati najmanje jedan teleskop. pokriva severno i južno nebo, što ga čini izuzetno efikasnim u otkrivanju prolaznih izvora.
„Pored toga, sa svim stanicama koje su već u funkciji, možemo da ih koordiniramo kao jedinstvenu opservatoriju koja pokriva celu planetu, čiji ćemo potencijal pokazati međunarodnoj zajednici na kongresu robotske astrofizike koji održavamo svake dve godine i koji će se održavati. oktobra u Malagi“, ističe Kastro-Tirado (IAA-CSIC). „Projekat sam zamislio kada sam radio doktorsku tezu u Danskoj pre trideset godina i za mene je to ostvarenje sna“, zaključuje istraživač.
