Upotreba lekova za spavanje i sposobnost brzog uspavljivanja (nesanica inicijacije spavanja) povezani su sa povećanim rizikom od razvoja demencije tokom perioda od 10 godina, otkrili su istraživači, dok su imali problema sa vraćanjem u san nakon čekanja (nesanica za održavanje sna) dolazi sa smanjenim rizikom od demencije.
Nalazi su značajni, jer je ovo prva studija koja ispituje vezu između rizika od demencije i dugotrajnog poremećaja sna u nacionalno reprezentativnom uzorku starijih odraslih osoba u SAD. Njegovi zaključci vredi obratiti pažnju, poklapajući se sa zaključcima studija koje su koristile manje uzorke.
„Nakon što sam pročitao postojeću literaturu, bio sam iznenađen kada sam video mešovite nalaze o odnosu spavanja i demencije, pa sam odlučio da istražim ovu temu“, kaže Rodžer Vong, naučnik za javno zdravlje sa Medicinskog univerziteta Državnog univerziteta Njujorka.
„Očekivali smo da će nesanica inicijacija spavanja i upotreba lekova za spavanje povećati rizik od demencije, ali smo bili iznenađeni kada smo otkrili da nesanica za održavanje sna smanjuje rizik od demencije.“
Istraživači su pogledali deceniju podataka iz longitudinalne panel studije pod nazivom Nacionalna studija o trendovima zdravlja i starenja (NHATS), posebno na 6.284 odrasle osobe starije od 65 godina koje su živele u zajednici i kojima nije dijagnostikovana demencija u početak studijskog perioda.
Najdramatičnija veza bila je sa inicijacijom spavanja nesanicom: oni koji su je prijavili imali su 51 posto veći rizik od demencije. Istraživači primećuju da je ovo povećanje smanjeno kada su sociodemografski i zdravstveni faktori uzeti u obzir, međutim, do te mere da više nije bio statistički značajan.
Za lekove za spavanje, statistika je pokazala 30 procenata povećan rizik od demencije (nakon sociodemografskog, ali pre zdravstvenih prilagođavanja).
S druge strane, postojao je 40 posto smanjen rizik od demencije (nakon što su uračunate i sociodemografske i zdravstvene varijable) za nesanicu za održavanje sna.
To je ta poslednja cifra koja je najviše iznenadila istraživače. Tim sugeriše da bi više vremena budnosti moglo da zadrži kognitivne funkcije da otkucavaju, bez nužnog štetnog uticaja na kvalitet sna koji se zadržava tokom noći – predlog koji se odražava u prethodnim studijama
„Fokusirajući se na varijacije u poremećajima spavanja, naši nalazi mogu pomoći u informisanju o promenama u načinu života koje mogu da smanje rizik od demencije“, kaže Margaret Anne Lovier, naučni saradnik na Medicinskom univerzitetu Državnog univerziteta Njujorka.
Sama po sebi, ova studija nije dovoljna da dokaže uzrok i posledicu – da problemi sa spavanjem uzrokuju demenciju – ali naglašava vezu između njih o kojoj i istraživači i lekari moraju da znaju. Takođe je vredno napomenuti da su poremećaji spavanja uobičajeni i za osobe sa demencijom i za starije ljude.
Nalazi bi se mogli koristiti za bolju procenu rizika od demencije kod starijih osoba. Istraživači su takođe pozvali na dalje proučavanje odnosa između poremećaja sna i specifičnih tipova demencije, koje ova istraga nije istražila.
„Starije odrasle osobe gube san zbog raznih briga“, kaže Vong. „Potrebno je više istraživanja da bi se bolje razumeli njegovi uzroci i manifestacije i ograničile dugoročne posledice.
