Tim botaničara i biologa povezanih sa nekoliko institucija u Italiji otkrio je da je moguće pratiti promene u biljnom životu u nekim delovima sveta proučavanjem herbarija koje su kreirali entuzijasti biljaka. U svojoj studiji, objavljenoj u časopisu Roial Societi Open Science, grupa je uporedila uzorke biljaka u herbarijama koje su kreirali Ulisse Aldrovandi, Girolamo Cocconi i Emilia-Romagna, koji su svoje kolekcije pravili vekovima odvojeno.
Herbarije su zbirke osušenih biljaka koje su utisnute na stranice knjige da bi ih sačuvale – takve stranice takođe sadrže informacije o biljci koja je presovana, uključujući njeno ime. Botaničari, prirodnjaci i amateri biljni entuzijasti vekovima čuvaju biljke u herbarijama. U ovoj novoj studiji, istraživački tim je pokazao da je upoređivanjem takvih kolekcija napravljenih tokom dugih vremenskih perioda u jednoj oblasti moguće pratiti promene u životu biljaka usled klimatskih promena.
U svom radu, istraživački tim je pogledao herbarijum koji je napravio Ulisse Aldrovandi, koji je sadržao uzorke biljaka od 1551. do 1586. godine, drugi od Đirolama Kokonija, koji je uključivao uzorke biljaka iz 1883. godine, i jedan od Emilije-Romanje, sa uzorcima iz godine od 1965. do 2021. Važno je da su sva tri napravljena prikupljanjem biljnih uzoraka iz istog područja — obronaka Bolonje, Italija.
Istraživači su mogli da vide promene u populaciji biljaka i raznolikosti, kao i nestanak nekih. Mothervort, na primer, nekada je bila rasprostranjena u ovoj oblasti, ali više ne raste u regionu. Takođe napominju da se ukupan broj vrsta koje rastu u ovoj oblasti tokom vekova povećavao, ali je kvalitet opao. Mnoge ređe vrste, primećuju, polako nestaju.
Istraživački tim takođe napominje da veliki broj neautohtonih vrsta sada raste u ovoj oblasti — procenjuju da je samo cveće poraslo za 1.000%. Oni sugerišu da su takve biljke otputovale iz drugih zemalja zbog trgovine. Takođe su otkrili da su mogli da vide promene u biljnom životu usled klimatskih događaja, kao što je malo ledeno doba — srebrni ždralkljun, na primer, viđen je na nižim nadmorskim visinama tokom hladnih perioda sredinom 1800-ih.
