Poput pasa, vukovi više prepoznaju i reaguju na glasove poznatih ljudi nego stranaca, prema studiji koja ima implikacije i na priču o pripitomljavanju pasa i na naše šire razumevanje sveta prirode.
Holi Rut-Guteridž sa Univerziteta Linkoln, koautorka rada koji se ove nedelje pojavio u časopisu Animal Cognition, rekla je za AFP da je dugogodišnja teorija smatrala da je sposobnost pasa da razlikuju ljudske glasove posledica generacija selektivnog uzgoja.
„Želeli smo da pogledamo vukove, jer očigledno niko nije birao kako bi vukovi mogli da prepoznaju ljudske glasove“, rekla je ona.
Rut-Guteridž i njegove kolege izveli su eksperimente u pet zooloških vrtova i parkova divljih životinja u Španiji, uključujući ukupno 24 siva vuka, mužjaka i ženke, starosti između jedne i 13 godina.
Tim je postavio zvučnike i prvo životinjama puštao glas brojnih stranaca na koje bi se „navikli“, drugim rečima, dosadili, jer su zaključili da im to nije bitno.
Zatim su izigravali vukove glasom svog čuvara koji bi im govorio poznate stvari na španskom, poput „Hej, šta ima vukovi?“ ili „Zdravo mališani, dobro jutro, kako ide?“
U gestovima koje bi svaki vlasnik psa odmah prepoznao, vukovi su podigli glave, naćulili uši i okrenuli se ka govorniku.
Da bi testirali efekat koji nije bio nasumičan, istraživači su se vratili puštanju vukova snimaka stranaca i otkrili da su još jednom izgubili interesovanje.
Konačno, da bi se uverio da vukovi zaista poznaju glasove svojih čuvara, umesto da znaju samo reči koje bi im poznati ljudi obično rekli, tim je pomešao stvari i naterao čuvare da izgovore niz nepoznatih fraza.
Još jednom su rezultati zadržali.
Činjenica da se vukovi angažuju sa bestelesnim glasovima koji se puštaju kroz zvučnike odjekuje ono što se videlo na psima iz ere gramofona — kao što je prikazano na čuvenoj slici pod nazivom „Glas njegovog gospodara“ — do današnjih video zvona na vratima, iako još nije poznato da li su naši kučići uživajte u ovome ili ih to frustrira.
Što se tiče implikacija, Rut-Guteridž je rekao da je značajno to što vukovi poseduju sposobnost da razlikuju ljude uprkos činjenici da je naša vrsta otišla odvojenim evolucionim putevima pre desetina miliona godina.
Pre toga, postojala je ograničena studija na temu kako životinje razlikuju vokalizaciju drugih vrsta. Istraživanja su pokazala da naši bliski rođaci gorile slušaju ljude, ali to se očekivalo.
Utvrđeno je i da slonovi velikog mozga razlikuju pol, starost i etničku pripadnost ljudi po glasu, pridajući manje pretnje, na primer, ženama i deci.
S obzirom na novo otkriće, „šanse su da nas mnoge vrste slušaju i upoznaju nas kao pojedince“, rekao je Rut-Guteridž.
I nije sve o nama, rekla je. Psi bi mogli da slušaju komšijske mačke i da razumeju razliku između jednog ili drugog mijaukanja, na primer.
„Ako su sposobnosti tako opšte, to znači da životinje možda imaju mnogo više interakcija među vrstama nego što smo ranije mislili.“
