Divlje populacije posmatranih životinjskih vrsta naglo su opali za preko 70 odsto u poslednjih pola veka, prema poslednjem izdanju značajne procene VVF-a objavljenoj u četvrtak.
Sa podacima o 35.000 populacija više od 5.000 vrsta sisara, ptica, vodozemaca, gmizavaca i riba, VVF indeks živih planeta pokazuje ubrzani pad širom sveta.
U regionima bogatim biodiverzitetom kao što su Latinska Amerika i Karibi, cifra gubitka životinjske populacije je čak 95 procenata.
Izveštaj prati trendove u obilju velikog broja vrsta, a ne pojedinačnih životinja.
Utvrđeno je da je populacija koja se razmatra pala za 73 posto od 1970. godine, uglavnom zbog ljudskih pritisaka.
Indeks je postao međunarodna referenca i stiže neposredno uoči sledećeg samita UN o biodiverzitetu, koji će ukazati na to pitanje kada bude otvoren u Kolumbiji kasnije ovog meseca.
„Slika koju slikamo je neverovatno zabrinjavajuća“, rekla je Kirsten Šujt, generalna direktorka VVF International, na brifingu za novinare.
„Ovde se ne radi samo o divljim životinjama, već o suštinskim ekosistemima koji održavaju ljudski život“, rekao je Daudi Sumba, glavni službenik za zaštitu prirode u VVF-u.
Izveštaj ponavlja potrebu da se istovremeno suoči sa „međusobno povezanim” krizama klimatskih promena i uništavanja prirode, i upozorava na velike „prelomne tačke” koje se približavaju određenim ekosistemima.
„Promene bi mogle da budu nepovratne, sa razornim posledicama po čovečanstvo“, rekao je on, koristeći primer krčenja šuma u Amazonu, što bi moglo „prebaciti ovaj kritični ekosistem sa ponora ugljenika na izvor ugljenika“.
„Degradacija i gubitak staništa, prvenstveno uzrokovani našim sistemom ishrane, najveća je pretnja u svakom regionu, praćena prekomernom eksploatacijom, invazivnim vrstama i bolestima“, navodi se u izveštaju.
Druge pretnje uključuju klimatske promene, posebno u Latinskoj Americi i na Karibima, i zagađenje, posebno u Severnoj Americi, Aziji i Pacifiku.
Najveći pad je zabeležen u populaciji slatkovodnih vrsta, zatim kopnenih i morskih kičmenjaka.
„Ispraznili smo okeane od 40 odsto njihove biomase“, rekao je Jan Lorans iz VVF Francuske.
Kontinent po kontinent, prosečan pad dostigao je 95 procenata u Latinskoj Americi i na Karibima, zatim Africi, za 76 procenata, a zatim u Aziji i Pacifiku, koji su opali za 60 procenata.
Smanjenje populacije je „manje spektakularno“ u Evropi, Centralnoj Aziji i Severnoj Americi.
Neke populacije su se stabilizovale ili čak proširile zahvaljujući naporima za očuvanje i ponovnom uvođenju vrsta, navodi se u izveštaju.
Evropski bizon je, na primer, nestao u divljini 1927. godine, ali je 2020. brojao 6.800 zahvaljujući velikom uzgoju i uspešnom ponovnom uvođenju, uglavnom u zaštićena područja.
Iako je ukupnu sliku nazvao „neverovatno zabrinjavajućom“, Šujt je dodao: „Dobra vest je da još nismo prošli tačku bez povratka“.
Ona je ukazala na globalne napore, uključujući pakt o proboju koji je potpisan na poslednjem sastanku UN o biodiverzitetu 2022. da zaštiti 30 odsto planete do 2030. od zagađenja, degradacije i klimatskih promena.
Ali ona je upozorila da „svi ovi sporazumi imaju kontrolne punktove 2030. koji su u opasnosti da budu propušteni“.
Nekoliko naučnih studija koje je objavio časopis Nature optužilo je VVF za metodološke pristrasnosti u njegovom indeksu koje dovode do preuveličanog opadanja životinja.
„Ostajemo zaista uvereni u njegovu robusnost“, rekao je Endrju Teri iz Zoološkog društva Londona na brifingu za štampu, ističući upotrebu „niz indikatora, posmatrajući rizik od izumiranja, biodiverzitet i zdravlje ekosistema da bi se ta slika zaista proširila“.
