U avgustu 2023. godine, stanovnici Džunoa na Aljasci suočili su se sa dramatičnim događajem kada je reka Mendenhol iznenada nabujala na istorijski nivo za samo nekoliko sati. Ova iznenadna poplava potkopala je obalu reke, progutala čitavo drveće i više zgrada, ostavljajući za sobom razaranje i paniku.
Iako su obilne padavine često krive za poplave, ovoga puta je izvor katastrofe bio drugačiji. Poplava nije bila posledica kiše, već malog glacijalnog jezera koje se nalazilo u sporednoj dolini pored glečera Mendenhol.
Slična jezera prekrivena glečerima postoje u izobilju na Aljasci i formiraju se kada se sporedna dolina brže oslobađa leda od glavne doline, ostavljajući iza sebe bazen koji se brzo puni vodom. Iako takva jezera često ostaju stabilna godinama, mogu dostići tačku preokreta, kada visok pritisak vode otvori kanal ispod glečera.
Ovakve brze i katastrofalne drenaže jezerske vode nazivaju se „poplave izbijanja glacijalnog jezera“ ili skraćeno GLOF. Poplavne vode brzo jure nizvodno, često pogađajući naselja neočekivano. Samoubilački bazen, jezero prekriveno glečerom, već je ranije izazvao poplave na reci Mendenhol. Naučnici iz Naučnog centra za klimatsku adaptaciju Aljaske detaljno su proučavali ovo glacijalno jezero nakon prethodnih poplava.
Poplave iz glacijalnih jezera su globalni problem koji je uništio domove, infrastrukturu i ljudske živote širom sveta. Evropa, Južna Amerika i centralna Azija su pretrpeli teške gubitke, a procenjuje se da oko 15 miliona ljudi živi nizvodno od ovakvih jezera. Stanovnici visokih planina, posebno u Himalajima, suočavaju se sa najvećim rizikom.
Nedavna poplava iz glacijalnog jezera u Himalajima, koja se dogodila 5. oktobra 2023. godine, ostavila je desetine mrtvih u Indiji. Poplava je odnela mostove, oštetila hidroelektranu i poplavila male gradove. Satelitski snimci su zabeležili dramatično opadanje nivoa jezera u roku od nekoliko sati nakon poplave.
Naučnici su sve više zabrinuti zbog promena u glacijalnim jezerima na Aljasci i drugim mestima, koje su posledica globalnog zagrevanja. Dokazi ukazuju na to da se mnoga jezera smanjuju u zapremini zbog topljenja glečera, ali učestalost poplava ostaje nepromenjena. To može značiti da je regionalna opasnost od jezera prekrivenih glečerima smanjena, jer ima manje vode za potencijalne poplave.
Međutim, čak i manja jezera mogu izazvati značajne poplave, što je jasno pokazao događaj iz avgusta 2023. godine. Sa tanjom i slabijom ledenom branom, voda može mnogo brže da otide, što može dovesti do iznenadnih poplava. Bez obzira na smanjenje zapremine jezera, ova opasnost ostaje nepredvidiva.
Kako se gubitak glečera na Aljasci ubrzava zbog rastućih temperatura, postoje ozbiljni strahovi da će se pojaviti nova jezera, stvarajući nove potencijalne opasnosti. Većina ovih jezera će biti na udaljenim lokacijama i teško ih je detektovati bez satelitskih snimaka koji prate promene tokom vremena.
Iako su napori u toku, poput sistema ranog upozorenja u regionima kao što su Himalaji i Čile, potrebna su dalja istraživanja i razvoj jeftinih sistema praćenja kako bi se poboljšalo razumevanje ovih opasnosti koje se razvijaju. U međuvremenu, ova priča služi kao snažan podsetnik na hitnost borbe protiv klimatskih promena kako bismo zaštitili našu planetu i zajednice koje žive u riziku.