Pijenje druge šoljice može zapravo biti dobro za one koji piju kafu, navodi se u radu istraživača Teksaškog A&M Univerziteta.
Rad, „Zdravstvene prednosti konzumiranja kafe za rak i druge bolesti i mehanizme delovanja“, nedavno je objavljen u Međunarodnom časopisu za molekularne nauke.
Neka istraživanja o kafi koja je objavljena u pregledu sproveli su naučnici Tekas A&M AgriLife Research na Teksaškom A&M fakultetu za poljoprivredu i nauke o životu, Odeljenju za ishranu i Odeljenju za biohemiju i biofiziku u saradnji sa istraživačima na Fakultetu za veterinarsku medicinu i Odeljenju za biomedicinske nauke Veterinarska fiziologija i farmakologija.
Kafa je jedno od najšire konzumiranih pića širom sveta, a epidemiološke studije povezuju veću konzumaciju kafe sa smanjenom stopom mortaliteta, kao i smanjenom stopom neuroloških i metaboličkih bolesti, uključujući Parkinsonovu bolest i dijabetes tipa 2.
„Takođe postoje dokazi da je veća konzumacija kafe povezana sa nižim stopama raka debelog creva i rektuma, kao i raka dojke, endometrijuma i drugih karcinoma, iako postoje oprečni izveštaji o njenoj koristi za neke od ovih karcinoma“, rekao je dr Stiven Safe, koautor rada.
Safe je uvaženi profesor i profesor toksikologije na Katedri za veterinarsku fiziologiju i farmakologiju. Sproveo je istraživanja o antiinflamatornim i antikancerogenim svojstvima kafe.
Među studijama navedenim u pregledu bilo je ispitivanje „Uloga receptora aril ugljovodonika (AhR) u posredovanju efekata kafe u debelom crevu“, prvobitno objavljeno u Molecular Nutrition and Food Research. Istraživanje je sprovedeno u Safe Lab i Chapkin Lab, u saradnji sa Arulom Jaiaramanom, doktorom nauka, sa Teksaškog A&M College of Engineering.
„Mehanizmi povezani sa hemopreventivnim ili hemoterapijskim efektima više od 1.000 pojedinačnih jedinjenja u prženoj kafi su složeni i mogu varirati u zavisnosti od različitih bolesti“, rekao je Čapkin.
Neki od ovih mehanizama mogu biti povezani sa putevima koji ciljaju na oksidativni stres ili putevima koji indukuju reaktivne vrste kiseonika da ubijaju obolele ćelije, rekao je on. Takođe postoje dokazi o uključenosti receptora pored doprinosa epigenetskih puteva i mikrobioma creva.
„Kao deo naše studije koristeći genetski modifikovane ćelijske linije, organoide debelog creva miša i modele transgenih miševa, želeli smo da dodatno razjasnimo mehanizme koji bi olakšali potencijalnu buduću kliničku primenu ekstrakata kafe“, rekao je Čapkin.
Pregled je primetio da iako pržena zrna kafe i kuvana kafa sadrže visoke nivoe kofeina, postoji nekoliko stotina pojedinačnih jedinjenja dobijenih iz fitokemikalija koja uključuju hlorogenu kiselinu/lignane, alkaloide, polifenole, terpenoide, melanoidine, vitamine i metale. Neki od njih takođe uključuju flavonoid kvercetin, hlorogensku kiselinu, kofein, alkaloid norharman koji se takođe naziva beta-karbolin i terpenoid kafestrol.
Istraživanja su pokazala da su mehanizmi delovanja kafe složeni i zavise od efekata njenih sastojaka, uključujući hlorogene kiseline, polifenole, terpenoide, alkaloide i druge fitokemikalije.
„Takođe smo pronašli dokaze da antioksidativna aktivnost kafe, koja aktivira faktor 2 vezan za nuklearni faktor eritroida 2, ili Nrf2, može biti važan mehanizam delovanja“, rekao je Davidson. „Ali pošto Nrf2 pokazuje i aktivnosti koje štite zdravlje i otporne na lekove, drugi faktori zavisni od konteksta ćelije takođe mogu biti važni.“
Dejvidson je rekao da su takođe pronašli dokaze da zaštitni efekti kafe u crevima smanjuju rizik od raka debelog creva, što može biti posledica njegove aktivnosti kao liganda aril ugljovodonika. Receptor aril ugljovodonika, AhR, je faktor transkripcije koji reguliše ekspresiju gena.
Saradnička studija je takođe pokazala da ekstrakti pržene kafe funkcionišu delimično tako što aktiviraju AhR. U modelu miša, kafa je izazvala nekoliko odgovora zavisnih od AhR u crevima. To uključuje ekspresiju gena, inhibiciju rasta organoida obogaćenih crevnim matičnim ćelijama i inhibiciju oštećenja crevne barijere.
„Sve u svemu, ovi mehanizmi, u skladu sa mogućim epigenetskim putevima i modulacijom crevne mikrobiote i mikrobnih metabolita, doprinose zdravstvenim prednostima veće konzumacije kafe“, rekao je Čapkin.
Njihovo istraživanje je takođe otkrilo da neke komponente kafe vezuju siroče nuklearni receptor NR4A1 za interakcije sa AhR receptorom. Receptor NH4A1 je ključni faktor u brojnim bolestima, kao što su artritis, upala, rak i kardiovaskularne bolesti, a visoka ekspresija NR4A1 povezana je sa rakom dojke.
Nedavno objavljeni rad se takođe odnosi na istraživanje iz Sigurne laboratorije fokusirano na razvoj i otkrivanje jedinjenja za razvoj lekova zasnovanih na mehanizmu za ciljanje i na kancer i na krajnje tačke bez raka.
„Glavna meta za hemoterapiju raka uključuje specifične faktore transkripcije proteina, receptor aril ugljovodonika, receptor estrogena i nuklearne receptore siročad NR4A1“, rekao je Safe.
On je rekao da je istraživanje iz Safe Lab-a uključivalo saradnju sa Čapkinom i drugima kako bi se istražila uloga aril-ugljovodoničkog liganda i njegovih mikrobnih metabolita na funkciju creva i bolesti.
„Takođe imamo stalnu saradnju fokusiranu na endometriozu, Parkinsonovu bolest, učenje i pamćenje“, rekao je Safe. „Veoma smo bili zainteresovani za terapeutski uticaj konzumacije kafe na mnoge od ovih bolesti i kako to može poboljšati ljudsko zdravlje.“
Dok je veći deo istraživanja o dobrobiti kafe po zdravlje ljudi sproveden na pretkliničkim modelima, Safe i Chapkin su rekli da će mehanička otkrića podržati buduće translacione studije na ljudima.
„Ovo sugeriše da treba razmotriti kliničku primenu ekstrakata kafe, posebno za lečenje nekih karcinoma“, rekao je Safe.
