Četiri ogromne podmorske naslage sedimenta – ili „megaslojevi“ – otkrivena u zapadnom basenu Marsili u blizini Italije pokazuju dokaze o nizu supererupcija koje se protežu oko 50.000 godina, što sugeriše da bi još jedna mogla biti na putu.
Tim sa Državnog univerziteta Ohajo u SAD i Instituta za morske nauke (CSIC) u Španiji pronašao je mega krevete putem istraživanja akustičnog uzorkovanja. Zatim su uzeli uzorke jezgra sa morskog dna da bi ih bliže pogledali.
Iako je ovo područje poznato po svojoj dugotrajnoj vulkanskoj aktivnosti, istraživači misle da su ove posebne naslage ostavila supererupcija Campanian Ignimbrite (CI) dalje na severu, supererupcija koja je transformisala klimu i ekosisteme naše planete.
„Ovo je deo Italije, Flegrejska polja, gde je Vezuv i još uvek je veoma vulkanski aktivna oblast, tako da je poznata opasnost i stalno se prati“, kaže geofizičar Derek Sojer sa Državnog univerziteta u Ohaju.
„Radeći ovakve studije geonauke o moru, radimo na tome da pomognemo u razumevanju prošlih događaja erupcije kako bismo pomogli u naporima da se izgrade otporne zajednice koje imaju što više informacija kako bi izbegli raseljavanje.
Tri megasloja se sastoje od naizmeničnih slojeva vulkanoklastičnog peska i blata, otkrili su istraživači, dok četvrti pokazuje dokaze gušćeg vulkanoklastičnog toka krhotina, što se sve uklapa u ideju da ih je izazvala supererupcija.
Otkriće ovih megaslojeva daje geolozima obilje korisnih informacija o uticaju prethodnih velikih vulkanskih događaja io tome šta bi moglo biti sledeće. Intenzivnije erupcije, koje uzrokuju gušći protok materijala, imaju neposredniji i kratkoročniji uticaj na životnu sredinu, na primer.
Poslednjih godina, stručnjaci su postali više zabrinuti da se neaktivni vulkani u ovoj oblasti – uključujući veliki podvodni vulkan oko 175 kilometara (109 milja) južno od Napulja koji se zove Marsili – možda vraćaju u život, na osnovu očitavanja podzemne magme.
„Moramo biti oprezni u vezi sa ovim predviđanjima, ali da bismo bili spremni za to, potrebno je više istraživanja“, kaže Sojer.
Na osnovu njihovih megabedanih merenja, istraživači misle da se stvaraju svakih 10.000 do 15.000 godina. Međutim, ne proizvodi svaki vulkanski događaj megabed.
Godine 2002. erupcija mediteranskog vulkana Stromboli izazvala je cunami koji je formirao sloj materijala debljine jedva 10 centimetara. Šta bi moglo da dovede do stvaranja mega kreveta debljine desetine metara nije jasno.
Dok je podmorje Marsili u velikoj meri potopljeno pod Mediteran, moderna erupcija bi značila značajne opasnosti od cunamija i brojnih ekoloških efekata. Što smo spremniji za to, to bolje.
„Mega ležišta su važne komponente dubokomorskih basena i smatra se da su rezultat velikih katastrofalnih događaja“, kaže Sojer. „Dakle, njihovo proučavanje može poslužiti kao važna arhiva o tome kako su ovi događaji uticali na Zemlju.“
Istraživanje je objavljeno u Geologiji.
