Korišćenje tretiranog biljnog otpada kao filtera smanjilo je prisustvo štetne mikroplastike u poljoprivrednom otpadu za više od 92%, prema novoj studiji čiji je autor istraživački tim Univerziteta Misisipi.
Mikroplastika — sitne plastične čestice koje su manje od 5 milimetara u prečniku — pronađene su u svakom okeanu na zemlji, u hrani, vodi, a nedavno i na poljoprivrednim zemljištima.
Istraživačka grupa koju vodi Ole Miss nedavno je objavila podatke o dokazima koncepta u Frontiers in Environmental Science koji pokazuju da je biouglje ekonomičan i efikasan metod filtriranja mikroplastike iz kopnenih voda. Biouglje je vrsta drvenog uglja napravljenog od biljnog materijala koji je zagrejan ili spaljen u okruženju sa ograničenim kiseonikom.
„Mikroplastika u životnoj sredini delimično potiče od degradacije veće plastike prirodnim fizičkim, hemijskim i biološkim procesima“, rekao je Džejms Cizdziel, profesor i privremeni predsednik Odeljenja za hemiju i biohemiju.
„Oni predstavljaju ogroman izazov jer su široko rasprostranjeni, uporni i mogu se akumulirati u biljkama i divljim životinjama, što dovodi do štetnih efekata na određene organizme i, potencijalno, na ljude koji ih konzumiraju.
Mikroplastika je pronađena u ljudskoj krvi i delu ljudskog mozga odgovornom za miris. Iako naučnici još ne znaju efekte mikroplastike na ljudsko telo, mnoge studije pokazuju da plastika negativno utiče na ribe i životinje koje je unose.
Mikroplastika u poljoprivredi dolazi iz dva primarna izvora, rekla je Boluvatife Olubusoje, studentkinja doktorskih studija hemije Ole Miss i autorka studije. Kanalizacijski mulj iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, koji se koristi kao đubrivo, i plastični malč i pokrivači za redove, koji izoluju biljke i podstiču rast, donose merljive količine mikroplastike u poljoprivredne površine.
„Kada se ove plastične ploče pokvare na polju, postaju veoma sićušne i tako dobijate mikroplastiku na poljoprivrednim poljima“, rekao je urođenik iz Lagosa, Nigerija. „Ono što se dešava je da kada padne obilnije padavine, dođe do zapiranja ove poljoprivredne njive, što može dovesti do poljoprivrednog oticanja.
„Ovo oticanje može da prenese mikroplastiku i druge zagađivače sa farme u vodeno okruženje — kao što su reke, jezera i okeani — gde mikroplastika može predstavljati pretnju organizmima kao što su ostrige i male ribe.
Mnoge životinje — uključujući ljude — hrane se takvim organizmima, gde bi se mikroplastika mogla preneti dalje.
Olubusoie i saradnici iz Jedinice za istraživanje kvaliteta vode i ekologije američkog Ministarstva poljoprivrede u Oksfordu otputovali su na farmu u blizini jezera Bizli u delti Misisipija da sakupe poljoprivredni otpad.
Zatim su ga testirali na mikroplastiku u Cizdzielovoj laboratoriji za istraživanje mikroplastike u Ole Missu, i propuštali oticanje kroz biouglje kako bi utvrdili koliko je efikasan u hvatanju mikroplastike.
„Takođe smo primetili da je pored poljoprivrednog oticanja, urbano oticanje atmosferskih voda značajan izvor zagađenja mikroplastikom“, rekao je Olubusoje. „Naše istraživanje pokušava da smanji priliv ovih zagađivača iz ovih događaja oticanja u nizvodna vodena tela.“
Upotreba biouglja smanjila je količinu mikroplastike u uzorcima oticanja za između 86,6% i 92,6%. Zbog uspeha početnih testova, istraživači povećavaju svoje napore i trenutno testiraju biouglje na terenu.
Istraživači će predstaviti svoje nalaze na tri predstojeće konferencije, uključujući:
„Naši nalazi naglašavaju potencijal biouglja da bude isplativ adsorbent za uklanjanje mikroplastike iz oticanja“, rekao je Cizdziel. „Kao takve, proširene terenske studije su u toku i preliminarni podaci pokazuju značajno smanjenje mikroplastike, uključujući čestice habanja guma, nakon što oticanje prođe kroz velike filterske čarape napunjene biougljem.
„Naš rad bi mogao rezultirati novim praksama upravljanja poljoprivredom i atmosferskim vodama kako bi se ublažilo zagađenje mikroplastikom koje potiče od farmi i urbanog oticanja kako bi se zaštitilo zdravlje životne sredine i ljudi.
