Političari  ne shvataju „naučnu realnost“ klime

Političari ne shvataju „naučnu realnost“ klime

Pokolebljive ambicije vlada i rastuće uverenje da je nauka politički subjektivna veliki su razlozi za zabrinutost u klimatskoj krizi koja brzo eskalira, rekao je ekspert za AFP.

Kaskada ekstremnih vremenskih događaja izazvala je razaranja 2023. godine, za koju klimatski monitor Evropske unije kaže da će verovatno biti najtoplija u istoriji čovečanstva.

On naglašava hitnost smanjenja emisija gasova staklene bašte koji zagrevaju planetu kako bi se sprečili katastrofalni uticaji većeg globalnog zagrevanja.

Ipak, nekoliko zemalja je izazvalo kritike zbog poteza za slabljenje njihove klimatske politike poslednjih nedelja, uključujući Švedsku i Britaniju, koje su takođe odobrile novi naftni projekat.

U međuvremenu, u Sjedinjenim Državama, klimatski skeptični predsednički kandidati — posebno Donald Tramp — su republikanci.

Za Fransoa Gemena, politikologa koji je doprineo poslednjoj seriji izveštaja stručnog savetodavnog panela UN, Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), trendovi su zabrinjavajući.

Veoma sam zabrinut zbog čitavog niza padova koje vidimo sa političke ili ekonomske tačke gledišta“, rekao je Belgijanac za AFP.

Glavni autor IPCC-a citirao je najnovije političke promene britanskog premijera Rišija Sunaka i vodeće republikanske političare u Sjedinjenim Državama „koji ne priznaju naučnu realnost klimatskih promena“.

„Ono što me muči jeste činjenica da nauka, za deo populacije koja bi mogla da raste, postaje stvar verovanja, mišljenja, čak i ideologije“, rekao je Gemen.

Trenutne štete povezane sa klimom dešavaju se sa globalnim temperaturama na oko 1,2 stepena Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa i dok se svet kruži ka kršenju ključnog cilja od 1,5 stepeni Celzijusa dogovorenog u Parizu 2015.

Gemen je upozorio da bi klimatski trendovi mogli čak i premašiti predviđanja nekih modela, opisujući situaciju kao „nemilosrdnu mašinu“.

Klimatski haos može dokazati da čovečanstvo još nije u potpunosti shvatilo „duboko strukturalni karakter“ klimatskih promena, dodao je on.

„Sve dok ne postignemo neutralnost ugljenika, toplotni rekordi će se sistematski obarati iz nedelje u nedelju, mesec za mesecom, godinu za godinom. Moguće je da stvarnost ide malo dalje od modela.“

Jedan od najtežih izazova sa kojima se vlade suočavaju je odmeravanje hitnosti klimatskih akcija i investicija potrebnih za zelenu tranziciju u odnosu na kratkoročne izazove: globalnu inflaciju, energetsku krizu izazvanu invazijom Rusije na Ukrajinu i smanjeni kućni budžeti.

Postoji percepcija da borba protiv klimatskih promena podrazumeva odustajanje od luksuza koji se uzima zdravo za gotovo u mnogim bogatijim delovima sveta, kao što su visoki nivoi potrošnje, putovanja avionom ili jedenje mesa.

Ali, suočeni sa ovom „klimatskom inercijom“, Gemenne veruje da se ljudima mora pokazati koliko je klimatska akcija u njihovom interesu.

„Uvek to opisujemo kao spisak napora, žrtvovanja, odustajanja, stvari koje zaista ne želimo da radimo“, rekao je on.

„Moramo pokazati zašto je to u našem interesu i samim tim kako se život može promeniti na bolje.“