Međunarodni tim naučnika rekao je u četvrtak da će se polarni medvedi suočiti sa lokalnim izumiranjem u kanadskom zalivu Hadson do sredine veka ako globalno zagrevanje pređe granice postavljene Pariskim klimatskim sporazumom.
Klimatske promene su naglo povećale broj dana kada je arktički morski led pretanak da bi polarni medvedi mogli da love foke.
To ih primorava da duže provode na obali bez glavnog izvora hrane.
Koristeći modele, istraživači su razmatrali kako bi budući porast globalnih temperatura mogao da pogodi debljinu leda u zalivu Hadson i zauzvrat, sudbinu njegovih kultnih i ugroženih polarnih medveda.
Otkrili su da ako temperature porastu za 2 stepena Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa, rezultujući period bez leda bi jednostavno bio predug da bi mnogi medvedi mogli da prežive.
Populacije medveda u južnom zalivu Hadson – gde je potrebno više vremena da se zimski led vrati – bile bi prve koje će otići, rekla je glavni autor studije Julienne Stroeve.
„Malo je verovatno da će ti medvedi preživeti u tom regionu“ i mogli bi da nestanu do sredine ovog veka, rekao je za AFP arktički klimatolog sa Univerziteta Manitoba.
Kolaps druge velike populacije medveda u Hadson zalivu na zapadu neće biti daleko iza, dodala je ona. Globalno zagrevanje iznad 2C učinilo bi ovo stanište sve neprikladnijim za lov i razmnožavanje.
Prema Pariskom sporazumu iz 2015. godine, zemlje su se složile da ograniče porast temperature na znatno ispod 2C kako bi izbegle najgore posledice klimatskih promena i da teže ka bezbednijoj granici od 1,5C.
Globalne temperature su već 1,2 C više od predindustrijske ere 1850-1900, a svet se kreće ka zagrevanju od 2,9 C do 2100, prema Ujedinjenim nacijama.
Ovo je produžilo periode bez leda na Arktiku koji se brzo zagreva, što je direktno uticalo na polarne medvede, kojima je potrebna čvrsta platforma za prelazak preko mora i lov na foke, njihov glavni plen.
Tokom letnjeg topljenja medvedi su primorani na obalu da sačekaju povratak zimskog morskog leda, a tokom ovog posta mogu da izgube i do dva kilograma dnevno.
Ali klimatske promene izazvane ljudima produžile su period bez leda u zalivu Hadson za mesec dana tokom protekle decenije, kaže studija objavljena u časopisu Komunikacije Zemlje i životne sredine.
Sa zagrevanjem od 2C, južni zaliv Hadson bio bi bez leda više od 180 dana – iznad „tvrde granice“ onoga što medvedi mogu da izdrže, rekao je Stroeve.
„Možda će početi da traje predugo, onda neće moći da prežive“, dodala je ona.
Isti prag bi bio probijen u zapadnom zalivu Hadson pri zagrevanju između 2,2C i 2,6C, rekla je ona.
Duži periodi bez leda u zalivu Hadson već su uticali na razmnožavanje polarnih medveda i broj populacije, što znači da bi njihovo izumiranje na lokalnom nivou „već moglo biti neizbežno“, kaže studija.
„To okruženje se brzo menja i ne mislim da se ovi ekosistemi mogu prilagoditi onoliko brzo koliko im je potrebno“, rekao je Stroeve. „To je zaista tužno za mene.“
Druga istraživanja su otkrila da su medvedi iz zaliva Hadson pokušavali da se prilagode dužim periodima na kopnu pronalazeći drugu hranu, ali nisu mogli da se uporede sa kalorijama njihove uobičajene morske ishrane.
Proteklih 12 meseci bili su najtopliji u zabeleženoj istoriji, a temperature kopna i okeana dostigle su neviđeno visoke.
Stroeve je rekao da su južni delovi Hadsonovog zaliva već bili bez leda, nešto što se obično dešava tek početkom jula.
„Ovo je najranije izbijanje leda koje smo ikada videli“, rekla je ona. „To ne znači dobre vesti za medvede.“
Njihovi nalazi bili su preteča opstanka polarnih medveda na drugim mestima na Arktiku, dodala je ona.
Kako su medvedi iz Hadsonovog zaliva južnije od bilo kog drugog, oni se dugo smatraju pokazateljem kako će se njihovi kolege severnije ponašati u budućnosti.
„To nas nekako budi poziv za buđenje. Ovo počinje da bude sudbina ovih medveda“, rekao je Stroeve.
