Krizna vremena često zahtevaju snažnu i brzu akciju, ali u polarizovanim društvima, jaka politika odozgo na dole može da se obori.
U radu objavljenom u Environmental Research Letters, saradnik SFI Applied Complexity Saverio Perri, saradnik SFI Naučnog odbora Simon Levin (Princeton University) i kolege predstavljaju konceptualni model kako bi se ova dinamika mogla odigrati u naporima da se dekarbonizira naše snabdevanje energijom. Model ilustruje složenu interakciju između jakih politika, percepcije ljudi o riziku i količine polarizacije u društvu. Oni pokazuju da u situacijama u kojima je percepcija rizika niska – gde se pretnja ne oseća neposrednom ili posebno opasnom – a polarizacija mišljenja je visoka, snažni politički mandati mogu potencijalno da pogoršaju dugoročne ishode.
To je dinamika koju smo videli kako se odvija u realnom vremenu tokom pandemije COVID-19. Kako su kreatori politike preduzimali mere za usporavanje prenošenja bolesti, globalna percepcija rizika bila je veoma visoka. Ali kako su maske i blokade radile na suzbijanju širenja virusa, naš uočeni rizik je opao; mandati su ukinuti, pojedinci su se odjavili, a broj slučajeva je ponovo porastao, često premašujući ranije skokove.
Novi model istraživačkog tima sugeriše da bi se sličan oporavak mogao desiti sa politikama za podsticanje prelaska na energiju sa niskim sadržajem ugljenika. Recimo da je globalna zajednica uložila mnogo u infrastrukturu obnovljive energije kao odgovor na štetne efekte klimatskih promena. Da su te investicije dovoljno jake da smanje štetu, naša ljudska tendencija bi bila da smanjimo oprez. Peri i Levinov model sugeriše da bi u polarizovanijim društvima ovo moglo da pokrene poteze za reinvestiranje u fosilna goriva.
„U ovom scenariju imate veoma snažnu, efikasnu politiku i to je dobro“, kaže Peri. „Ali u isto vreme, dugoročno gledano, to je neefikasno.“
Model pokazuje da u visoko polarizovanim situacijama društvene interakcije – ponašanja koja jačaju dominantne norme – mogu dovesti do faznog pomaka u kojem se početna promena stanja može desiti brzo, ali kasniji prelazi postaju teži.
„To je mač sa dve oštrice. U jednom smislu, može da ubrza tranziciju. Ali u isto vreme može da oteža dostizanje praga za tu tranziciju“, kaže Peri. „Korisno je ako javno mnjenje teži tranziciji ka održivoj državi, ali je očigledno štetno ako postoji opšti konsenzus da se održi neodrživ status kvo ili krene ka degradiranom stanju.
Ovi dinamički elementi ljudskog ponašanja nisu uključeni u klimatske modele, ali bi trebalo da budu, kaže Perri. „Naš model nije prediktivni. Ali možemo ga koristiti da razumemo kako dinamika sistema funkcioniše“, kaže on. „Ono što nalazimo je da su percepcija rizika i uticaj mišljenja na akcije za ublažavanje klimatskih promena izuzetno važni.
Autori se nadaju da će više klimatskih modela – i političkih odluka koje bi oni mogli inspirisati – razmotriti ove ljudsko-društvene povratne informacije u budućnosti.
