Japanska firma saopštila je u ponedeljak da je uspešno lansirala svemirski brod sa zadatkom da pregleda potencijalno opasno smeće koje je napravio čovek koji pluta oko Zemlje.
Evropska svemirska agencija (ESA) procenjuje da se u orbiti nalazi oko milion komada otpada sa satelita i raketa većih od jednog centimetra — dovoljno velikih da „onesposobe svemirski brod“.
Aktivno uklanjanje otpada od strane Astroscale-Japan (ADRAS-J) ima za cilj da se sastane i ispita ostatke japanske rakete H2A koja pluta u svemiru poslednjih 15 godina, saopštila je Astroscale Japan.
Sonda je lansirana sa Novog Zelanda u nedelju u 14:52 GMT, a Astroscale je „uspešno uspostavio kontakt… i spreman je da počne sa radom“, rekao je menadžer projekta Eijiro Ataraši u saopštenju.
Precizna lokacija i orbitalna pozicija tela rakete gornjeg stepena H2A, koju je lansirala svemirska agencija Japanske agencije za svemirska istraživanja (JAKSA) 2009. godine i veličine je kao autobus, nije poznata.
Ali koristeći podatke posmatranja sa Zemlje, procenjena lokacija će biti određena i ADRAS-J će se približiti „sa bezbedne udaljenosti“, a zatim prikupiti slike kako bi procenio kretanje i stanje strukture.
Svemirsku letelicu ADRAS-J — za koju Astroscale kaže da je prva te vrste — odabrala je JAKSA za prvu fazu programa čiji je cilj uklanjanje velikih ostataka japanskog porekla u saradnji sa privatnim kompanijama.
Smeće poput polovnih satelita, delova raketa i olupina od sudara gomilalo se od početka svemirskog doba, a problem se ubrzao poslednjih decenija.
Potencijalna rešenja uključuju korišćenje laserskog zraka za guranje objekata u novu orbitu i sopstveni svemirski „kamion za vuču“ kompanije Astroscale, koji koristi magnet za prikupljanje i pomeranje satelita koji nisu u funkciji.
Lansiranje misije ADRAS-J usledilo je nakon što je Japan uspešno eksplodirao svoju novu vodeću raketu H3 u subotu nakon godina odlaganja i dva prethodna neuspela pokušaja.
Takođe je usledilo uspešno sletanje ove zemlje prošlog meseca bespilotne sonde na Mesec — iako pod krivim uglom — čime je postala tek peta zemlja koja je postigla „meko“ sletanje na Mesec.
