Programi socijalne pomoći značajno su smanjili smrtnost dece u Brazilu, a njihovo širenje moglo bi da spreči skoro 150.000 smrtnih slučajeva dece do 2030. Studija, koju je vodio Institut za globalno zdravlje Barselone (ISGlobal), pokazuje da su socijalne penzije i uslovni novčani transferi efikasna strategija da bi se ublažio uticaj trenutnih višestrukih globalnih ekonomskih kriza u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom (LIMCs).
Pandemija COVID-19, rat u Ukrajini i trenutna stopa inflacije doveli su do povećanja broja ljudi koji žive u ekstremnom siromaštvu koji sada iznosi 700 miliona, od kojih su polovina deca. Pored toga, više od milijardu dece živi u višedimenzionalnom siromaštvu, sa nezadovoljenim osnovnim potrebama u zdravstvu, obrazovanju i ishrani. Sa globalnom ekonomskom recesijom koja se nazire, bolest i smrtnost u vezi sa siromaštvom, posebno među decom, mogli bi se značajno povećati u LMIC-ima ukoliko se brzo ne primene efikasne strategije.
Brazil je jedna od LMIC zemalja najteže pogođenih trenutnom ekonomskom krizom. Istovremeno, zemlja je razvila jednu od najvećih strategija socijalne pomoći poslednjih decenija, zasnovanu na uslovnim novčanim transferima (CCT) za siromašne porodice (Programa Bolsa Familia) i socijalnim penzijama (SP) za starije i invalide (Beneficio de Prestacao Continuada).
„Nijedna studija nikada nije procenila zajednički uticaj ove dve politike socijalne pomoći na smrtnost dece ili predvidela ublažavajuće efekte oba programa u vremenima ekonomske krize kakva je ova koju trenutno doživljavamo“, objašnjava Davide Rasella, istraživač ISGlobal i koordinator studija.
Da bi to uradio, on i njegove kolege sa Univerziteta Baija u Brazilu retrospektivno su analizirali korelaciju između stopa mortaliteta za decu mlađu od jedne godine, jedne do četiri godine i mlađu od pet godina za 2.548 opština širom Brazila između 2004. i 2019. oba programa u istim opštinama.
Retrospektivna analiza pokazuje da je konsolidovana pokrivenost oba programa (iznad 60% za CCT i iznad 66% za SP) značajno smanjila stope smrtnosti dece (smanjenje između 13 i 16%). Što je zajednica siromašnija, to je veći uticaj na smanjenje smrtnosti dece, posebno u slučaju CCT, koji su više fokusirani na ekstremno siromaštvo.
Novčani transferi mogu doprineti smanjenju smrtnosti dece omogućavajući porodicama da kupuju više i bolju hranu, kao i higijenske proizvode ili lekove. Takođe dozvoljavaju majkama da uzmu slobodan dan da se brinu o bolesnom detetu ili da ga odvedu u bolnicu. Oni takođe mogu poboljšati zdravlje dece jer su povezani sa ispunjavanjem određenih zdravstvenih i obrazovnih zahteva.
Bez obzira na mehanizme, Raselina grupa je već pokazala veliki uticaj CCT-a na smrtnost dece u nekoliko latinoameričkih zemalja.
„Efekat socijalnih penzija, koje se daju starim i invalidnim licima, bio je malo više iznenađujući i ranije nije opisan“, kaže Rasela. Oni bi mogli da pomognu u smanjenju smrtnosti dece ako stariji žive sa svojim proširenim porodicama i decom, a takođe i zato što su neki od invalida deca.
Istraživački tim je zatim koristio modele da predvidi koliko bi života ovi programi mogli da spasu u narednim godinama u zavisnosti od toga da li je njihova pokrivenost ostala ista (osnovna), povećana (ublažavanje) ili smanjena (fiskalna štednja). Modeli pokazuju da bi proširenje obuhvata oba programa (strategija ublažavanja) moglo da spreči skoro 150.000 smrtnih slučajeva dece do 2030. godine, u poređenju sa scenarijom fiskalne štednje, što bi dovelo do značajnog povećanja smrtnosti dece.
„Naše studije pružaju ubedljive dokaze da bi smanjenje ovih programa zbog mera fiskalne štednje bilo izuzetno štetno po zdravlje dece“, kaže Rasela. „Naprotiv, trebalo bi ih proširiti kako bi se ublažio uticaj trenutne globalne krize na smrtnost dece“, dodaje on.
