PFAS se koriste u mnogim svakodnevnim proizvodima. To je zato što su PFAS vodoodbojni i masnoće, otporni na toplotu i izuzetno izdržljivi. PFAS se proizvodi od 1950-ih i sada postoji oko 10.000 različitih jedinjenja.
„PFAS su slabo ili teško biorazgradivi—i to je pravi problem“, kaže imunolog iz UFZ-a dr Gunda Herberth. „Oni se stoga akumuliraju u životnoj sredini — u zemljištu i vodenim tijelima. Mogu se naći čak i na Antarktiku. Mogu ući u ljudsko tijelo putem hrane, vode za piće ili zraka. Studije su pokazale da se PFAS može otkriti u krvi skoro svih u svetu. Šta to znači za naše dugoročno zdravlje još nije poznato.“
Međutim, poznato je da izloženost PFAS-u uzrokuje oštećenje jetre, hormonske poremećaje i nižu porođajnu težinu. Mnoge epidemiološke studije su pokazale povezanost između povećane izloženosti PFAS-u i smanjenog imunološkog odgovora nakon vakcinacije u detinjstvu. Da li PFAS može uticati na naš imuni sistem? I ako jeste, kako tačno? Šta se dešava u imunim ćelijama? Ovo su bila pitanja na koja su Gunda Herberth i dalji naučnici želeli da odgovore u svojoj studiji.
Da bi saznali šta se tačno dešava na ćelijskom nivou nakon izlaganja PFAS-u, istraživači su koristili specijalnu imunološku metodu merenja koju su razvili. „Koristeći multiparametarsku spektralnu protočnu citometriju, možemo da otkrijemo do 30 markera u uzorku krvi koristeći različite fluorescentne boje i na taj način identifikujemo mnogo različitih tipova imunih ćelija i njihovu aktivaciju“, objašnjava UFZ imunolog dr Arkadiusz Pierzchalski, koji je razvio metodu zajedno sa Gunda Herberth.
Tim je koristio imune ćelije iz krvi zdravih donatora. Prvo, izolovane imune ćelije su bile izložene različitim smešama PFAS tokom 20 sati u laboratoriji. „Odabrali smo šest PFAS koji su posebno uobičajeni u životnoj sredini i pripremili tri mešavine. Jedna mešavina sa tri PFAS kratkog lanca, jedna sa tri dugolančana PFAS i jedna sa svih šest PFAS“, objašnjava Ambra Maddalon, toksikolog na Univerzitetu. Milana i prvi autor studije sa Arkadijušem Pjerčhalskim.
„Imunske ćelije su zatim stimulisane korišćenjem standardnih metoda aktivacije. Istraživači su zatim utvrdili koliko su aktivne na ćelijskom nivou korišćenjem višeparametarske spektralne protočne citometrije.“
Rezultat: imune ćelije koje su prethodno bile izložene PFAS-u pokazale su značajno nižu aktivnost od netretiranih ćelija. Ovo se posebno odnosilo na T-ćelije. „Na primer, T-ćelije su proizvele manje supstanci glasnika koje inače koriste da komuniciraju jedna sa drugom i da regrutuju druge imune ćelije ili da izazovu upalu“, kaže Gunda Herberth.
„Najjači efekti su se desili kada je svih šest PFAS pomešano. Ovde su efekti različitih PFAS jasno složeni. PFAS je smanjio aktivnost dva od pet tipova imunih ćelija posebno: MAIT ćelije (nevarijantne T ćelije povezane sa sluznicom) i T-pomoćne ćelije. MAIT ćelije se nalaze u mukoznim membranama i formiraju prvi efikasan odbrambeni odgovor.“
„Ako je aktivnost MAIT ćelija ograničena, patogenima je mnogo lakše da napadnu telo“, kaže Herberth. „T-pomoćne ćelije su uključene u proizvodnju antitela. Ako ih inhibira PFAS, verovatno je da se proizvodi manje antitela – što bi moglo da objasni smanjeni imuni odgovor na vakcinaciju.“
Dalja istraživanja sprovedena na genetskom nivou bila su u skladu sa rezultatima na ćelijskom nivou: geni koji normalno igraju ulogu u aktivaciji T-ćelija bili su smanjeni nakon izlaganja PFAS-u. „Naša studija jasno pokazuje da PFAS smanjuje aktivnost imunih ćelija“, kaže Herberth. „Ako je osoba izložena visokim nivoima PFAS, to će se verovatno odraziti na njeno zdravlje. Na primer, kroz veću podložnost infekcijama.“
U februaru 2023. Evropska agencija za hemikalije (ECHA) objavila je predlog za dalje ograničavanje upotrebe PFAS. Odluka Evropske komisije očekuje se 2025. „Nažalost, čak i ako PFAS budu potpuno zabranjeni, oni neće uskoro nestati iz životne sredine“, kaže Herbert.
„Zbog toga je važno steći bolje razumevanje efekata koje ove supstance mogu imati na naše zdravlje. U daljim studijama, tim UFZ planira da simulira in vitro smeše i koncentracije PFAS-a kako se one ‘prirodno’ javljaju u ljudskoj krvi i odredi njihove efekte. na imune ćelije.“
„Do sada, testovi na imunotoksične ili imunomodulatorne efekte nisu deo regulatornih procedura testiranja i procene hemikalija. Međutim, pošto se mnoge bolesti – od alergija do raka – mogu pratiti do neregulisanog imunološkog sistema, verujemo da je to hitno potrebno “, kaže Herberth. „Nadamo se da ćemo našom studijom i našom novom i praktičnom metodom testiranja pomoći da se otvori put da se to dogodi.