Stabla bukve obezbeđuju hranu za životinje, drvo za proizvode od drveta i hranu za biljke bukve, ali su pod pretnjom bolesti bukovog lišća (BLD). Bolest, koja je prvi put dokumentovana 2012. na Srednjem zapadu, povezana je sa nematodom Litilenchus crenatae mccannii i brzo se širi centralnim i severoistočnim regionima Severne Amerike.
Tim naučnika predvođen Krejgom Brodersenom, profesorom fiziološke ekologije biljaka, i Lejlom Flečer, postdoktorskom saradnicom, na Jejlskoj školi za životnu sredinu (ISE) otkrio je nove uvide o tome kako bolest utiče na lišće na ćelijskom nivou i obezbedio novo mehaničko objašnjenje opadanja stabala nakon infekcije.
Nalazi su objavljeni u časopisu Šumska patologija.
Brodersen se prvi put zainteresovao za bolest nakon što je primetio zaražena stabla tokom šetnje šumom sa svojom decom.
„To je prelepo drvo i važan deo pejzaža. Želeo sam da uradim nešto sa alatima koje imamo da doprinesem boljem razumevanju šta bolest radi na drvetu. Da biste došli do rešenja, morate da pogledamo iz što više uglova“, rekao je on.
Tim je proučavao lišće sakupljeno sa stabala bukve u šumi Jejl-Majers koja još nije bila zaražena nematodom, i lišće sa zaraženih stabala u državnom parku Vest Rok Ridž u Nju Hejvenu. Prisustvo nematode utiče na fizičku ili hormonsku regulaciju razvoja listova, što dovodi do karakterističnih tamnozelenih pruga na zahvaćenim listovima, rekao je istraživački tim.
Nakon poređenja struktura lista na ćelijskom nivou, naučnici su otkrili da su maksimalne stope fotosinteze bile približno 61% niže kod simptomatskih listova i da su se stope disanja povećavale kako se povećavao procenat zahvaćenog lisnog tkiva. Kombinacija smanjene površine lista za fotosintetska tkiva i deformacije stomata (stomati su pore na površini lista koje obezbeđuju razmenu gasova) i smanjene gustine stomata verovatno su dovele do smanjene stope fotosinteze uočene u simptomatskim listovima, pokazalo je istraživanje.
„BLD, verovatno u kombinaciji sa drugim folijarnim patogenima i stanjivanjem krošnje, uzrokuje smanjenje kapaciteta za asimilaciju ugljenika, što potencijalno može dovesti do smrtnosti drveća iscrpljivanjem uskladištenog ugljenika na drveću“, zaključuju autori studije.
Ove informacije će dalje istraživati bolest, koja je još uvek u ranoj fazi.
„Nadamo se da će ovo dovesti do boljeg razumevanja šta bolest čini drvetu i omogućiti drugima da iskoriste te informacije kako bi došli do novih strategija za upravljanje bolešću“, rekao je Brodersen.
