NASA-in novi svemirski teleskop uočio je galaksiju staru 13 milijardi godina koja je previše složena da bi postojala tako rano u Univerzumu.
Galaksija, koja je veća od Mlečnog puta, mogla bi da promeni ono što znamo o tome kako je tamna materija oblikovala rani Univerzum.
Naučnici su neko vreme pratili galaksiju, nazvanu ZF-UDS-7329, ali nikada nisu uspeli da je dobro pogledaju, rekao je Karl Glazebruk, astronom sa Tehnološkog univerziteta Svinburn koji je vodio tim. izjava .
Sa svemirskim teleskopom Džejms Veb, konačno su mogli da zavire u galaksiju oko 11,5 milijardi godina u našoj prošlosti. Svetlost putuje fiksnom brzinom kroz svemir, tako da slika ovih ranih galaksija u prošlosti stiže do nas tek sada.
Tim je otkrio da se ZF-UDS-7329 čini mnogo naprednijim nego što se ranije mislilo da je moguće.
Izgledalo je da sadrži oko četiri puta više zvezda po masi od Mlečnog puta. Ove zvezde su takođe izgledale drevno, stare oko 1,5 milijardi godina, što sugeriše da je galaksija stara oko 13 milijardi godina.
Prema trenutnim kosmološkim modelima, to ne bi trebalo da bude moguće jer tamna materija u to vreme nije trebalo da bude dovoljno zrela.
„Vodeća teorija je da je okean tamne materije ispunio rani Univerzum nakon Velikog praska“, rekao je ranije za Rojters astrofizičar Ivo Labe sa Tehnološkog univerziteta Svinburn — autor lista.
Tamna materija je neuhvatljiva, nevidljiva stvar koja čini više od 80 procenata Univerzuma. Naučnici još uvek ne razumeju šta je to i nisu ga videli, ali mogu da pokupe njegovu senku gledajući kako iskrivljuje svetlost širom Univerzuma.
„Ova tamna materija – ne znamo šta je zapravo – počela je zaista glatko, sa samo najsitnijim talasima. Ovi talasi su rasli tokom vremena usled gravitacije i na kraju je tamna materija počela da se skuplja u koncentrisane grudve, vukući vodonik gas za vožnju“, rekao je Labbe.
Galaksija koju je pronašao teleskop Džejms Veb ne bi trebalo da postoji pod ovim modelom.
Naučnici su ranije očekivali da će ovi mali talasi stvoriti samo male, neuređene, grudaste galaksije u ranim danima Univerzuma. Tek nakon oko milijardu do dve milijarde godina ove rane protogalaksije bi trebalo da počnu da se grupišu, formirajući složenije, uređene entitete, prema Space.com.
Ovo nije jedina galaksija koja je primećena da izaziva ovaj model. Naučnici su ranije pronašli barel galaksiju staru 11,7 milijardi godina, milijarde godina pre nego što su pomislili da je to moguće.
„Posedovanje ovih izuzetno masivnih galaksija tako rano u Univerzumu predstavlja značajne izazove za naš standardni model kosmologije“, rekla je koautorka studije Klaudija Lagos, vanredni profesor astronomije sa Univerziteta Zapadne Australije.
Drugi zbunjujući nalaz je da se činilo da ova galaksija nije nastavila da se razvija. Umesto toga, postalo je mirno.
„Ovo pomera granice našeg trenutnog razumevanja o tome kako se galaksije formiraju i evoluiraju“, rekla je Temija Nanajakkara, autorka studije i astronom na Tehnološkom univerzitetu Svinburn.
„Ključno pitanje sada je kako se formiraju tako brzo, veoma rano u Univerzumu, i koji misteriozni mehanizmi dovode do toga da ih spreče da naglo formiraju zvezde kada to čini ostatak Univerzuma“, rekao je Nanajakara.
Glazebrook, međutim, upozorava da je prerano da se u potpunosti izbaci trenutni model. Iako je galaksija zanimljiva, potrebno je više dokaza da bi se potvrdila njihova generalizujuća zapažanja.
„Ovaj rezultat postavlja novi rekord za ovaj fenomen. Iako je veoma upečatljiv, to je samo jedan objekat. Ali nadamo se da ćemo pronaći još; i ako to uradimo će zaista poremetiti naše ideje o formiranju galaksija“, rekao je on u izjavi .
Tim je objavio svoje nalaze 14. februara u recenziranom časopisu Nature.
