Vlade će verovatno uskoro moći da apliciraju za ugovore o dubokom morskom rudarstvu u međunarodnim vodama, što je uranjanje u nepoznato koje zabrinjava zaštitnike prirode dok rastu pozivi na moratorijum na takvo kopanje.
Države već deset godina pregovaraju o rudarskom kodeksu kojim bi se postavila pravila za moguću eksploataciju nikla, kobalta i bakra u područjima dubokog morskog dna koja su van nacionalnih nadležnosti.
Ali dogovor je do sada bio neuhvatljiv, a u nedelju će isteći klauzula koja dozvoljava vladama da apliciraju za ugovore dok se pregovori traju.
„Mislim da je vrlo realna mogućnost da vidimo da je prijava podneta ove godine“, rekla je Ema Vilson iz Koalicije za očuvanje dubokog mora za AFP.
„Zato je ključno da države budu smele i sprovedu neophodne mere za zaštitu našeg okeana“, rekla je ona, dodajući da Međunarodna uprava za morsko dno (ISA) ulazi u „najkritičniji period donošenja odluka u istoriji svog postojanja“.
ISA je osnovana u skladu sa Konvencijom UN o pravu mora iz 1982. godine. Odgovoran je za zaštitu morskog dna na otvorenom moru, kao i za regulisanje aktivnosti u vezi sa traženim mineralima.
Trenutno, telo sa sedištem na Jamajci izdaje samo dozvole za istraživanje ovih oblasti, koje konvencija UN klasifikuje kao „zajedničko nasleđe čovečanstva“.
U leto 2021, mala pacifička ostrvska država Nauru bacila je ključ u rad decenijskih pregovora o rudarskom kodeksu tako što je pokrenula klauzulu koja zahteva da se sporazum postigne u roku od dve godine.
Sa tim vremenskim okvirom koji je sada istekao, ako bi se Nauru prijavio za ugovor za Naura Ocean Resources (Nori), podružnicu kanadske firme The Metals Compani, onda bi ISA morala da razmotri zahtev – ali ne mora nužno dati zeleno svetlo.
Vlasti Naurua su dale uveravanja da neće reagovati odmah, ali bi druge kompanije koje sponzorišu poduhvate podvodnog rudarstva u državama mogle da iskoriste tu priliku, kažu stručnjaci.
„Nisam previše zabrinut“, rekao je za AFP Pradip Sing, stručnjak za zakone na Istraživačkom institutu za održivost u Potsdamu u Nemačkoj.
„Mislim da bi bila greška podneti prijavu u skorije vreme, s obzirom da države još uvek pregovaraju i rade na kompletiranju uredbe.
„Indikacije su sasvim jasne da države veoma oklijevaju i oklevaju da dozvole početak rudarenja bez propisa“, dodao je on.
U martu je 36 država članica Saveta ISA, tela za donošenje odluka o ugovorima, napomenulo da komercijalna eksploatacija „ne bi trebalo da se sprovodi“ dok se ne usvoji rudarski kodeks.
Ali nisu bili u mogućnosti da se dogovore oko procesa za ispitivanje moguće prijave, niti o preciznom tumačenju klauzule koju je pokrenuo Nauru.
Nevladine organizacije koje strahuju da bi kompanije mogle da iskoriste pravni vakuum nadaju se da će Savet doneti mnogo jasniju odluku kada se sastane u Kingstonu od 10. do 21. jula.
U međuvremenu, Čile, Francuska, Palau i Vanuatu su odlučili da prenesu debatu na politički nivo.
Na njihov zahtev, a po prvi put, skupština 167 država članica ISA raspravljaće o „pauzi iz predostrožnosti” u rudarstvu kada se sastane između 24. i 28. jula.
„Cilj je da se to pitanje stavi na sto, da se vodi debata koja nikada ranije nije vođena“, rekao je francuski državni sekretar za more Erve Bervil za AFP, nadajući se da će to „ohrabriti druge zemlje da slede njihov primer“.
Koalicija koja podržava moratorijum, iako sve više raste, trenutno se sastoji od nešto manje od 20 zemalja.
„Cilj je da do 2024. godine većini zemalja bude jasno da je pauza iz predostrožnosti u eksploataciji morskog dna prava stvar ako želimo da se suočimo sa izazovima klimatskih promena i biodiverziteta“, dodao je Bervil.
On insistira da je to „pitanje kredibiliteta“ u vreme kada je svet upravo usvojio prvi sporazum o zaštiti otvorenog mora i postavio sebi za cilj očuvanje 30 odsto kopna i okeana do 2030. godine.
Nevladine organizacije i naučnici kažu da bi dubokomorsko rudarenje moglo uništiti staništa i vrste koje su možda još nepoznate, ali su potencijalno vitalne za ekosisteme.
Oni takođe kažu da rizikuje da poremeti sposobnost okeana da apsorbuje ugljen-dioksid koji se emituje ljudskim aktivnostima i da njegova buka ometa komunikaciju vrsta kao što su kitovi.
„Imamo priliku da predvidimo ovu novu ekstraktivnu industriju i zaustavimo je pre nego što može da nanese štetu našoj planeti“, rekla je Luiza Kason iz Grinpisa.
