Pandemija COVID-19 smanjila je koliko se često gradski stanovnici ukrštaju sa ljudima, prema novoj studiji koju su vodili istraživači MIT-a.
Ispitujući kretanje ljudi u četiri američka grada pre i posle početka pandemije, studija je otkrila smanjenje od 15% do 30% u broju poseta koje su stanovnici činili u oblastima koje su društveno-ekonomski različite od njihovih. Zauzvrat, ovo je smanjilo mogućnosti ljudi da komuniciraju sa drugima iz različitih društvenih i ekonomskih sfera.
„Različitost prihoda u urbanim susretima smanjila se tokom pandemije, a ne samo u fazama zatvaranja“, kaže Takahiro Jabe, postdoktor u Media Lab-u i koautor nedavno objavljenog rada u kojem su detaljno opisani rezultati studije. „I dugoročno se smanjio, nakon što su se obrasci mobilnosti oporavili.“
Zaista, studija je otkrila veliki trenutni pad urbanog kretanja u proleće 2020. godine, kada su nove politike privremeno zatvorile mnoge vrste institucija i preduzeća u SAD i velikom delu sveta zbog pojave smrtonosnog virusa COVID-19. . Ali čak i nakon što su takva ograničenja ukinuta i ukupna količina urbanog kretanja se približila nivoima pre pandemije, obrasci kretanja unutar gradova su se suzili; ljudi sada posećuju manje mesta.
„Vidimo da se promene poput rada od kuće, manje istraživanja, više kupovine na mreži, sva ova ponašanja zbrajaju“, kaže Esteban Moro, naučnik u MIT-ovom Centru za istraživanje sociotehničkih sistema (SSRC) i još jedan od koautora ovog dokumenta. „Rad od kuće je neverovatan i kupovina na mreži je odlična, ali se ne viđamo po cenama kao ranije.“
Rad „Promene u ponašanju tokom pandemije COVID-19 smanjile su raznovrsnost prihoda urbanih susreta“, objavljen je u Nature Communications. Koautori su Jabe; Bernardo Garsija Bule Bueno, doktorant na MIT-ovom institutu za podatke, sisteme i društvo (IDSS); Ksiaoven Dong, vanredni profesor na Univerzitetu Oksford; Alek Pentland, profesor medijske umetnosti i nauke na MIT-u i Toshiba profesor u Media Lab-u; i Moro, koji je takođe vanredni profesor na Univerzitetu Karlos III u Madridu.
Da bi sproveli studiju, istraživači su ispitali anonimne podatke o mobilnim telefonima od milion korisnika tokom trogodišnjeg perioda, počevši od početka 2019. godine, sa podacima fokusiranim na četiri američka grada: Boston, Dalas, Los Anđeles i Sijetl. Istraživači su zabeležili posete 433.000 specifičnih lokacija „zanimljivosti“ u tim gradovima, što je delimično potkrepljeno zapisima iz Infogroup-ove američke poslovne baze podataka, godišnjeg popisa informacija kompanije.
Istraživači su koristili podatke američkog Biroa za popis stanovništva da kategorizuju socioekonomski status ljudi u studiji, stavljajući svakog u jedan od četiri kvartila prihoda, na osnovu prosečnog prihoda popisnog bloka (male oblasti) u kojem žive. Naučnici su napravili istu procenu nivoa prihoda za svaki popisni blok u četiri grada, a zatim zabeležili slučajeve u kojima je neko proveo od 10 minuta do četiri sata u popisnom bloku koji nije njihov, da bi videli koliko često ljudi posećuju područja sa različitim prihodima. kvartila.
Na kraju, istraživači su otkrili da se do kraja 2021. godine ukupna količina urbanog kretanja vraćala na nivoe pre pandemije, ali je obim mesta koja su stanovnici posećivali postao ograničeniji.
Između ostalog, ljudi su mnogo manje posećivali muzeje, mesta za odmor, mesta prevoza i kafiće. Posete prodavnicama prehrambenih proizvoda ostale su prilično konstantne—ali ljudi obično ne napuštaju svoje socioekonomske krugove radi kupovine namirnica.
„Rano u pandemiji, ljudi su značajno smanjili radijus mobilnosti“, kaže Jabe. „Do kraja 2021., taj pad se smanjio, a prosečno vreme boravka ljudi koje su ljudi proveli na drugim mestima osim na poslu i kod kuće oporavilo se na nivoe pre pandemije. Ono što je drugačije je da se istraživanje značajno smanjilo, oko 5% do 10%. Takođe vidimo manje poseta zabavnim mestima“. On dodaje: „Muzeji su najraznovrsnija mesta koja možete pronaći, parkovi — oni su pretrpeli najveći udarac tokom pandemije. Mesta koja su [više] odvojena, poput prodavnica prehrambenih proizvoda, nisu.“
Sve u svemu, Moro primećuje: „Kada manje istražujemo, idemo na mesta koja su manje raznolika.
Pošto je studija obuhvatila četiri grada sa različitim tipovima politika o ponovnom otvaranju javnih lokacija i preduzeća tokom pandemije, istraživači su takođe mogli da procene kakav uticaj politike javnog zdravlja imaju na urbano kretanje. Ali čak i u ovim različitim okruženjima, pojavio se isti fenomen, sa užim opsegom mobilnosti koji se dogodio do kraja 2021.
„Uprkos značajnim razlikama u načinu na koji su se gradovi nosili sa COVID-19, smanjenje raznolikosti i promene ponašanja bili su iznenađujuće slični u četiri grada“, primećuje Jabe.
Istraživači naglašavaju da ove promene u urbanom kretanju mogu imati dugoročne društvene efekte. Prethodno istraživanje je pokazalo značajnu povezanost između raznolikosti društvenih veza i većeg ekonomskog uspeha ljudi u grupama sa nižim prihodima. I dok neke interakcije između ljudi u različitim kvartilima prihoda mogu biti kratke i transakcijske, dokazi sugerišu da su, u zbiru, i druge značajnije veze takođe smanjene. Pored toga, primećuju naučnici, sužavanje iskustva takođe može da oslabi građanske veze i vredne političke veze.
„To je stvaranje urbane tkanine koja je zapravo krhka, u smislu da smo manje izloženi drugim ljudima“, kaže Moro. „Mi ne upoznajemo druge ljude u gradu, a to je veoma važno za politiku i javno mnjenje. Moramo da ubedimo ljude da bi nove politike i zakoni bili pošteni. A jedini način da to uradimo je da poznajemo druge. potrebe ljudi. Ako ih ne vidimo po gradu, to će biti nemoguće“.
Istovremeno, Jabe dodaje: „Mislim da sa stanovišta politike možemo mnogo da uradimo da vratimo ljude na mesta koja su nekada bila mnogo raznovrsnija.“ Istraživači trenutno razvijaju dalje studije u vezi sa kulturnim i javnim institucijama, kao i pitanjima transporta, kako bi pokušali da detaljnije procene urbanu povezanost.
„Količina naše mobilnosti se oporavila“, kaže Jabe. „Kvalitet se zaista promenio i kao rezultat toga smo više odvojeni.“