U Sjedinjenim Državama, dok se farmeri bore sa ekstremnom vrućinom i sušom, obilnim padavinama i poplavama i erozijom – svim faktorima klimatskih promena koji mogu uticati na useve – bilo je mnogo buke o regenerativnoj poljoprivredi u poslednjih nekoliko godina, kao velike poljoprivredne kompanije obećavaju mogućnosti za zaradu novca od „ugljeničnog uzgoja“ uz istovremeno poboljšanje zdravlja tla.
Regenerativna poljoprivreda nastoji da poboljša zdravlje zemljišta kroz različite metode, uključujući smanjenu obradu zemljišta ili bez nje, održavanje tla pokrivenog tokom cele godine korišćenjem pokrovnih useva, integraciju stoke u uzgoj useva i rotaciju useva kako bi se podstakla biodiverzitet nad i ispod zemlje.
Takve prakse se takođe mogu koristiti za kreiranje karbonskih kredita za programe kompenzacije ugljenika, koji omogućavaju zagađivačima da smanje svoje emisije gasova staklene bašte kupovinom kredita.
Poljoprivrednicima se često govorilo da sve što treba da urade jeste da usvoje određene prakse, kao što je neobranjivanje ili pokrivni usev. Ali mali broj koji je usvojio ove prakse prijavio se za programe tržišta ugljenika.
Dok ankete farmera sugerišu da su cene ugljenika i dalje preniske u odnosu na papirologiju koju zahtevaju ovi programi, nova studija objavljena u časopisu Agriculture and Human Values otkriva da novac sam po sebi ne objašnjava sumnje farmera u pogledu tržišta ugljenika ili njihovog interesovanja za regenerativnu poljoprivredu. Umesto toga, mnogi farmeri vide poboljšanje zdravlja zemljišta kao način da poboljšaju kvalitet svog života smanjenjem zavisnosti od proizvoda i saveta agrohemijskih kompanija.
„Poljoprivrednici zaista žele da siđu sa te trake za trčanje poljoprivrednih proizvoda sa visokim učinkom i visokim prinosom“, kaže ko-voditelj studije Susanne Freidberg, profesor geografije u Dartmouth-u.
Studija je zasnovana na intervjuima sprovedenim sa više od 80 farmera u Kanzasu i Nebraski u periodu 2022-23. Većina je uzgajala robne useve i/ili stoku na farmama koje su bile veličine od nekoliko stotina do nekoliko hiljada hektara. Iskustvo farmera u korišćenju regenerativnih praksi se kretalo od nedavnih korisnika do više od 20 godina, dok su drugi još uvek razmatrali takve metode.
Nedavni korisnici su prijavili visoke ulazne troškove, zabrinutost zbog erozije zemljišta i priče o uspehu drugih farmera kao neke od razloga zašto su prvo pokušali da nauče više o zdravlju zemljišta, često tako što su prisustvovali danu polja ili konferenciji. Ali sa novim praksama došlo je do novih načina razmišljanja i novih odnosa. „Poljoprivrednici koji su primenili regenerativne prakse mnogo su pričali o tome kako su obraćali pažnju na interakcije između različitih vrsta života na svojim poljima – pokrivnih useva, kišnih glista, a posebno mikroba u zemljištu“, rekao je Freidberg.
Podzemna mikrobna aktivnost ne samo da povećava plodnost zemljišta, što omogućava farmerima da koriste manje đubriva, već takođe pomaže u smanjenju erozije, očuvanju vode i izdvajanju ugljenika. Ali terenske prakse koje su dobre za mikrobe u tlu nisu uvek dobre za odnose sa susedima i vlasnicima.
„Poljoprivrednici su spomenuli da kada su prestali sa obradom i počeli da sade viševrstne pokrovne useve, počeli su da dobijaju čudne poglede na njihov lokalni kafić jer su njihova polja sada izgledala neuredno“, rekao je Freidberg.
Ove tenzije su učinile međusobne odnose regenerativnih farmera još važnijim, a neki su ukazivali da su se pridružili neformalnim „grupama za podršku“ kako bi razmenili iskustva ili poljoprivrednu opremu. „Poljoprivrednici koji su na regenerativnu poljoprivredu gledali kao na način da se steknu više lične slobode takođe su videli da ta sloboda zavisi od podrške drugih farmera“, rekao je Fridberg.
Neki farmeri su takođe spomenuli kako im se dopada da vide ptice i druge divlje životinje kako se vraćaju na svoja polja i kako je poljoprivreda regenerativno učinila njihov svakodnevni rad ugodnijim i zanimljivijim.
Nekoliko farmera u studiji koji su se prijavili za programe ugljenika naglasili su da traže programe koji ne zahtevaju dugoročne obaveze ili velike promene u njihovim poljoprivrednim praksama. Jedan farmer je to opisao kao način da se zaradi „pare od piva“.
Mogućnosti za poljoprivrednike da zarade dodatni prihod od uzgoja ugljenika umnožavale su se sa uvođenjem projekata „klimatski pametnih“ roba koje finansira USDA 2023. godine, otprilike u vreme kada je završena studija Dartmouth. Mnogi od ovih projekata, od kojih neke od najvećih vode velike prehrambene i agrobiznis kompanije, sada nude poljoprivrednicima finansijske podsticaje da usvoje regenerativne prakse.
Ali da li će se mnogi farmeri upisati u njih, rekao je Freidberg, zavisiće bar delimično od toga koliko dobro projekti uzimaju u obzir ono što farmeri cene u takvim praksama. „Kada farmeri govore o povratu ulaganja u regenerativnu poljoprivredu, oni govore o više od novca“, rekao je Freidberg.
Džuli Snorek, postdoktorski saradnik iz geografije u Dartmouthu u vreme studije i stipendista AAAS za nauku i tehnologiju, služila je kao ko-vodeći autor i Ženeva Smit, postdoktorski saradnik u Programu za ekologiju, evoluciju, životnu sredinu i društvo u Dartmouthu, takođe je doprineo istraživanju.
