Dok redovni skriningi mogu smanjiti šanse za dijagnozu uznapredovalog raka dojke kod nekih žena i dovesti do 20% smanjenja smrtnosti od raka dojke, drugim ženama će biti dijagnostikovan uznapredovali rak dojke uprkos skriningu u redovnim intervalima. Šanse da im se dijagnostikuje uznapredovali rak dojke veće su među ženama koje su crnkinje ili latinoameričke/latinokinje, kao i ženama koje imaju prekomernu težinu i gojaznost.
U studiji objavljenoj u JAMA Onkologija, istraživači UC San Francisco otkrili su da redovni skrining nije uvek dovoljan da spreči naprednu dijagnozu raka dojke. Da bi se smanjio broj uznapredovalih dijagnoza karcinoma, primarna prevencija je takođe neophodna i trebalo bi da se fokusira na pomoć ženama koje imaju prekomernu težinu ili gojaznost da postignu normalnu težinu, posebno obojene žene.
Uznapredovali rak dojke se definiše kao Američki zajednički komitet za prognostičku patološku fazu II ili više. Uznapredovali karcinom dojke su tumori koji su veliki i/ili su se proširili na limfne čvorove ili imaju druge karakteristike povezane sa lošijom prognozom, kao što je visok stepen i negativan receptor estrogena. Zahtevaju operaciju i sistemsko lečenje, a otkrivanje raka dojke putem skrininga pre nego što postanu uznapredovali može sprečiti smrt od raka dojke.
Napredni proračun rizika od raka dojke za žene koje se redovno pregledaju može da odredi učestalost skrininga i dodatno snimanje. Klinički faktori rizika povezani sa uznapredovalim karcinomom dojke uključuju visoku gustinu dojki, visok indeks telesne mase, povećanje starosti, porodičnu anamnezu kod srodnika u prvom stepenu sa rakom dojke, istoriju prethodnih biopsija dojke i status u postmenopauzi.
Crnkinje imaju dvostruko veću stopu uznapredovalog raka dojke nego bele žene među redovnim pregledačima.
Da bi procenili proporcije rizika koji se mogu pripisati populaciji (PARP) za uznapredovali rak dojke – udeo uznapredovalog raka u populaciji koji se pripisuje faktoru rizika – istraživači su sproveli kohortnu studiju koristeći podatke prikupljene prospektivno od zajednice Konzorcijuma za nadzor raka dojke (BCSC). -bazirani objekti za snimanje od januara 2005. do juna 2018. godine.
Pratili su ih 904.615 žena starosti od 40 do 74 godine (sa srednjom starošću od 57 godina) koje su bile podvrgnute 3.331.740 godišnjih ili dvogodišnjih skrining mamografija. Među njima, 1815 uznapredovalih karcinoma dojke je dijagnostikovano u roku od dve godine skrining pregleda.
Faktori rizika koji su ispitani uključivali su heterogene ili izuzetno guste dojke, porodičnu istoriju raka dojke prvog stepena, prekomernu težinu/gojaznost (indeks telesne mase veći od 25), istoriju benigne biopsije dojke i interval skrininga (dvogodišnji u odnosu na godišnji) stratifikovan prema status u menopauzi i rasa i etnička pripadnost (Azijci ili Pacifički ostrvljani, crnci, Hispano/Latino, belci, ostali/višerasni).
Indeks telesne mase PARP bio je veći za žene u postmenopauzi nego za žene u menopauzi (30% naspram 22%) i najveći za Crnkinje u postmenopauzi (38,6%) i Hispano/Latinokinje (31,8%), kao i za žene pre menopauze. Crnkinje žene u menopauzi (30,3%). Pored toga, ukupna prevalencija prekomerne težine/gojaznosti bila je najviša kod crnaca u premenopauzi (84,4%) i u postmenopauzi (85,1%), kao i kod žena Latinoamerikanaca/Latinki (72,4%).
„Crnkinje i latinoameričke/latinokinje su pod većim rizikom da im se dijagnostikuje uznapredovali rak nego bele žene, žene iz Azije ili sa pacifičkih ostrva, a ova razlika je samo delimično objašnjena skriningom“, rekla je prva autorka Karla Kerlikovske, MD, profesorka UCSF za Medicina i epidemiologija i biostatistika i Co-PI BCSC.
„Identifikovanje faktora rizika koji čine najveći udeo uznapredovalog raka dojke među redovnim skriningima i razumevanje razlika u faktorima povezanim sa rizikom od uznapredovalog raka prema rasi i etničkoj pripadnosti je važno za razvoj personalizovanih, pravičnih strategija skrininga i primarne prevencije.
Gustina dojki PARP je bila veća za žene u premenopauzi nego za žene u postmenopauzi (37% naspram 24%, respektivno) i bele žene u premenopauzi (39,8%), čija je prevalencija gustih dojki bila visoka (62%). I za žene u premenopauzi i u postmenopauzi, PARP su bili mali za porodičnu istoriju raka dojke (5% do 8%), istoriju biopsije dojke (7% do 12%) i interval skrininga (2,1% do 2,3%).
Među ženama koje su rutinski pregledane, istraživači su otkrili da je učestalost skrininga slab faktor rizika za uznapredovali rak, a skrining dvogodišnji u odnosu na godišnji činio je samo mali udeo uznapredovalih dijagnoza raka u ovoj studijskoj populaciji. Prekomerna težina ili gojaznost činili su najveći udeo uznapredovalih karcinoma kod žena u postmenopauzi (30%), dok su guste dojke činile najveći udeo uznapredovalih karcinoma kod žena u premenopauzi (37%).
„Ovo je prva studija, prema našim saznanjima, koja izračunava PARP za uznapredovali rak dojke“, rekla je Kerlikovske. „Otkrili smo da prekomerna težina ili gojaznost predstavljaju najveći deo uznapredovalog karcinoma dojke među crnkinjama u postmenopauzi i latinoamerikankama/latinkinjama. Ovo je u suprotnosti sa prethodnim studijama, izveštavajući da prekomerna težina/gojaznost čini najveći udeo invazivnih karcinoma dojke kod crnih žena u postmenopauzi , ali ne i latino/latinokinje žene.“
Porodična istorija raka dojke činila je mali udeo uznapredovalog raka dojke kod žena u premenopauzi (8%) i žena u postmenopauzi (5%) u studiji. Prethodne studije su pokazale da žene doživljavaju porodičnu istoriju raka dojke kao primarni faktor rizika od raka dojke, a druge, kao što su prekomerna težina ili gojaznost ili guste grudi, kao manje važne prediktore.
Kerlikovske dodaje da pacijentkinje treba edukovati o faktorima koji najviše doprinose nastanku uznapredovalog raka dojke io primarnim preventivnim intervencijama koje mogu modifikovati ove faktore rizika. Ponuda dodatnog snimanja sa magnetnom rezonancom ili ultrazvukom ženama sa visokim rizikom od uznapredovalog raka takođe može smanjiti šansu da im se dijagnostikuje uznapredovali rak.