Dve značajne studije međunarodnog istraživačkog tima bacile su novo svetlo na prekomernu upotrebu antibiotika kod novorođenčadi, naglašavajući potrebu za boljom praksom i intervencijama kako bi se minimizirala potencijalna šteta za mikrobiom u razvoju beba i budući rizici po njihovo zdravlje.
Prva studija, objavljena u JAMA Network Open, predstavila je nalaze najveće kohorte do sada, uključujući 760.000 novorođenčadi, sagledavajući incidencu teške bakterijske infekcije neonatalne sepse u prvoj nedelji života i odgovarajuću upotrebu antibiotika.
Klinički profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Zapadne Australije Tobias Strunk, koji je šef programa za zdravlje novorođenčadi i životnog kursa na Telethon Kids Institute i konsultant neonatolog u Memorijalnoj bolnici King Edvard, bio je stariji autor i jedini australijski istraživač u timu, i rekao je da je studija otkrila značajnu prekomernu upotrebu antibiotika u ranim fazama života, pri čemu Australija doživljava posebno visoke stope.
„Otkrili smo da je tokom perioda istraživanja skoro tri odsto novorođenih beba primalo antibiotike u prvoj nedelji, što je rezultiralo u proseku 135 dana izlaganja antibioticima na 1.000 porođaja“, rekao je on.
„Više beba—do 58—lečeno je antibioticima kao merom predostrožnosti kada je identifikovan jedan slučaj sepse, sa ukupno 273 kumulativna dana lečenja antibiotikom za sve bebe uključene u studiju.
Drugi rad, objavljen u Nature Communications, na kojem je profesor Strunk takođe bio stariji autor, pružio je detaljnije istraživanje činjenica koje doprinose preteranom tretmanu, potencijalnim štetnim efektima i alatima koje treba razviti i primeniti da bi se to rešilo i smanjilo. .
„Otkrili smo da izlaganje antibioticima u ranom životu može ne samo da dovede do porasta stope antimikrobne rezistencije, već i da poremeti mikrobiom u razvoju, potencijalno doprinoseći raznim bolestima u kasnijem životu kao što su dijabetes, gojaznost, inflamatorna bolest creva, astma i alergije. rekao je profesor Strunk.
„Neonatalni antibiotski tretmani bili su povezani sa odvajanjem majke i novorođenčeta, dužim boravcima u bolnici, smanjenom stopom dojenja i povećanim troškovima zdravstvene zaštite.
Istraživači su otkrili da je neophodan zajednički napor da se optimizuje proces donošenja odluka u vezi sa antibiotskom terapijom kod novorođenčadi, sa tri predložena koraka kako bi se to omogućilo.
„Prvi je bio da se kvantifikuju i podele podaci o učinku, da se stvori osećaj hitnosti za promenu ponašanja i omogući odgovorno donošenje odluka; a drugi da se uspostavi kontrolna tabla otvorenog pristupa koja poredi teret bolesti sa teretom lečenja“, rekao je profesor Strunk.
„Treći je bio da se razviju obrazovne intervencije i inovativne tehnike, kao što su korišćenje veštačke inteligencije i rutinske analize podataka, sa krajnjim ciljem očuvanja mikrobioma novorođenčadi, borbe protiv otpornosti na antimikrobne lekove i poboljšanja zdravstvenih rezultata za buduće generacije.“
