Nova bolest je opisana kod morskih ptica, ali to bi mogao biti samo vrh ledenog brega.
Umesto da je uzrokuju virusi ili bakterije, „plastikozu“ izazivaju mali komadi plastike koji upale digestivni trakt. Tokom vremena, uporna upala uzrokuje ožiljke i deformisanje tkiva, sa negativnim efektima na rast, varenje i preživljavanje.
Dr Aleks Bond, koji je koautor studije i glavni je kustos i kustos zadužen za ptice u Muzeju, kaže: „Iako ove ptice spolja mogu izgledati zdravo, iznutra im ne ide dobro“.
„Ova studija je prvi put da je stomačno tkivo istraženo na ovaj način i pokazuje da konzumacija plastike može izazvati ozbiljna oštećenja probavnog sistema ovih ptica.
Dok je plastikoza do sada poznata samo od jedne vrste, razmere zagađenja plastikom znači da bi mogla biti mnogo raširenija. To čak može imati uticaja na ljudsko zdravlje.
Nalazi istraživanja objavljeni su u časopisu Journal of Hazardous Materials.
Plasticoza je vrsta fibrozne bolesti. Ova stanja su uzrokovana prevelikom količinom ožiljaka kada se deo tela više puta zapaljuje i sprečava normalno zarastanje rane.
Generalno, privremeni ožiljak se formira nakon povrede i pomaže u jačanju popravke. Ali kada se upala dešava iznova i iznova, može se formirati prevelika količina ožiljnog tkiva što smanjuje fleksibilnost tkiva i uzrokuje promenu njihove strukture.
U slučaju plastikoze, iritaciju izazivaju komadići plastike koji se zabijaju u tkivo želuca. Naučnici su to otkrili u okviru svog istraživanja na ostrvu Lord Hau, gde su istraživali morske ptice protekle decenije.
Uprkos tome što se ostrvo nalazi 600 kilometara od obale Australije, tim je ranije otkrio da su mesnate strižene vode koje tamo žive najviše plastikom kontaminirane ptice na svetu, jer u moru konzumiraju komade plastike nakon što su je zamenile za hranu.
Proučavajući strižne vode, istraživači su otkrili da je ožiljak na proventrikulu, koji je prva komora ptičjeg stomaka, bio široko rasprostranjen i da je izazivao slične rane kod ptica. Njegova doslednost dovela je do toga da je tim opisao plastikozu kao specifičnu bolest.
Iako je ovaj termin nakratko korišćen da opiše kvar plastike u zameni zglobova, njegova upotreba nikada nije bila uobičajena. Kao rezultat toga, tim je vratio ime zbog njegove sličnosti sa drugim fibroznim bolestima uzrokovanim neorganskim materijalima, kao što su silikoza i azbestoza.
Do sada je poznato da plastikoza utiče samo na probavni sistem, ali postoje sugestije da bi potencijalno mogla da utiče na druge delove tela, kao što su pluća.
Ožiljci uzrokovani plastikozom utiču na fizičku strukturu proventrikulusa. Kako se izloženost plastici povećava, tkivo postepeno postaje sve više otečeno dok ne počne da se razbija.
„Cevaste žlezde, koje luče digestivna jedinjenja, možda su najbolji primer uticaja plastikoze“, objašnjava Aleks. „Kada se konzumira plastika, ove žlezde postepeno zakržljaju dok na kraju ne izgube strukturu tkiva u potpunosti na najvišim nivoima izloženosti.“
Gubitak ovih žlezda može dovesti do toga da ptice postanu podložnije infekcijama i parazitima i utiče na njihovu sposobnost da apsorbuju neke vitamine. Ožiljci takođe mogu uzrokovati da stomak postane otvrdnut i manje fleksibilan, što ga čini manje efikasnim u varenju hrane.
Kod mladih ptica i pilića, ovo može biti posebno štetno jer njihovi želuci ne mogu da drže toliko hrane. Neka istraživanja su otkrila da čak 90% mladih ptica sadrži barem nešto plastike koju su im hranili roditelji.
U krajnjem slučaju, ovo može dovesti do toga da pilići umru od gladi jer im se želuci pune plastikom koju ne mogu da svare.
Verovatno je da je plastioza takođe jedan od faktora koji utiče na to kako plastika utiče na rast mladih striženih voda. Studija je otkrila da je dužina krila povezana sa količinom plastike u njihovom telu, dok je broj plastičnih delova povezan sa ukupnom težinom ptice.
Dok ptice prirodno konzumiraju druge neorganske predmete, kao što je kamenje plovućca, tim je otkrio da to ne izaziva ožiljke. Umesto toga, kamenje može pomoći da se plastika razbije na manje fragmente što uzrokuje dalje oštećenje.
„Naš istraživački tim je ranije razmatrao kako mikroplastika utiče na tkiva“, dodaje Aleks. „Pronašli smo ove čestice u organima kao što su slezina i bubrezi, gde su bile povezane sa upalom, fibrozom i potpunim gubitkom strukture.“
U ovom trenutku, plastikoza je poznata samo kod mesnatih strižnjaka. Ali s obzirom na količinu plastičnog zagađenja, razumno je pretpostaviti da su i druge vrste pogođene ovom bolešću.
To je jedan od mnogih načina na koji plastika utiče na zdravlje životinja širom planete, uključujući promene u hemiji krvi i promene u ravnoteži hormona.
