U okeanu ima manje plastike nego što su naučnici ranije mislili, ali ono što je tamo moglo bi da opstane dugo vremena, pokazalo je novo istraživanje u ponedeljak.
Studija modeliranja procijenila je da komadi plastike veći od 25 milimetara čine preko 95 posto plastike koja pluta okeanom.
Dok je većina plastičnih čestica u okeanu veoma mala, ukupna masa ove mikroplastike – definisana kao manje od pet milimetara- je relativno niska.
Prevlast većih plutajućih komada sugeriše da je ukupna količina plastike u okeanu „mnogo niža“ nego što se ranije mislilo, prema studiji objavljenoj u časopisu Nature Geoscience.
Zagađenje okeana plastikom procenjeno je na više od 25 miliona metričkih tona, a četvrt miliona tona pluta na površini.
Ali studija kaže da je količina plastike na površini okeana mnogo veća, oko tri miliona tona.
To što plastika pluta okolo u velikim komadima može pomoći naporima za čišćenje.
„Velike, plutajuće komade na površini lakše je očistiti od mikroplastike“, rekao je koautor studije Erik van Sebile sa Univerziteta u Utrehtu u Holandiji.
Rezultati su zasnovani na 3D modelu okeana koristeći ogromnu količinu opservacionih podataka i merenja uzetih sa površinskih voda, plaža i dubokog okeana od 1980. do 2020. godine.
Model je takođe otkrio da manje nove plastike svake godine nađe put do okeana nego što se ranije mislilo – oko pola miliona tona umesto četiri do 12 miliona tona – uglavnom zbog obale i ribolovnih aktivnosti.
Međutim, kombinacija više površinske plastike i manje nove plastike sugeriše da će leglo verovatno ostati u okeanu mnogo duže nego što se ranije verovalo.
„To znači da će biti potrebno više vremena dok ne budu vidljivi efekti mera za borbu protiv plastičnog otpada“, rekao je vođa studije Mikael Kaandorp.
„Ako sada ne preduzmemo mere, efekti će se osećati mnogo duže“, dodao je on.
A količina plastičnog zagađenja u svetskim okeanima i dalje raste.
Bez daljeg ublažavanja i čišćenja, zaostalo plastično smeće bi se moglo udvostručiti u roku od dve decenije, prema autorima studije.
Zabrinutost zbog uticaja plastike na životnu sredinu i dobrobit ljudi porasla je poslednjih godina.
Procenjuje se da plastični ostaci ubiju više od milion morskih ptica i 100.000 morskih sisara svake godine, prema Programu Ujedinjenih nacija za životnu sredinu.
Nova studija dolazi dok svet čeka prvi nacrt dugo očekivanog međunarodnog sporazuma UN za borbu protiv zagađenja plastikom, koji se očekuje u novembru.
