Ljudi čuvaju vodu u ogromnim metalnim kulama i dubokim betonskim rezervoarima. Ali prirodno skladište vode je mnogo slikovitije – snežni pokrivač koji se nalazi na vrhu veličanstvenih planina. Čak i ako to ne shvatamo, ljudi se oslanjaju na te prirodne vodotornjeve isto toliko, ako ne i više od onih koje gradimo. Kada prolećne kiše i letnje sunce istope ovaj sneg, on teče nizbrdo ka žednim predelima i ljudima. Obezbeđuje vodu kada su padavine najmanje i puni prirodne i izgrađene rezervoare. Otprilike četvrtina sveta se oslanja na vodu uskladištenu u planinama.
Ali klimatske promene dovode ovaj ciklus u opasnost. Toplije temperature smanjuju postojeći snežni omotač i proizvode oluje koje bacaju više kiše umesto snega. Prosečna globalna temperatura je već porasla za 1,9 °F od predindustrijskih vremena. Sa tom promenom, naučnici su primetili više od 20% smanjenja količine vode uskladištene u snežnom pokrivaču u zapadnim SAD u poređenju sa 1950-im. To je isto kao i ceo volumen jezera Mid.
Istraživači iz sedam različitih institucija uz podršku Kancelarije za nauku Odeljenja za energetiku (uključujući Nacionalnu laboratoriju Lorensa Berklija) koriste moćne kompjuterske modele da izračunaju koliko će klimatske promene uticati na snežni pokrivač u budućnosti. Otkrili su da će 4,5°F (2,5°C) zagrevanja iznad predindustrijskih nivoa verovatno prouzrokovati da mnoga planinska područja iskuse niz godina ili bez snega više od 10 godina zaredom.
Tokom ovih sezona, svake godine ima 10% manje oticaja nego što bi bilo inače. Ovih 10% je neophodno za snabdevanje vodom kada su padavine male. Posebno je potreban u vremenima suše, koje su takođe verovatnije zbog klimatskih promena. Do ovog povećanja temperature moglo bi doći ako se dogodi „scenarij visokih emisija“ gde svet nastavi da sagoreva velike količine fosilnih goriva.
Ipak, uticaji neće biti isti širom sveta.
U Severnoj i Južnoj Americi, klimatske promene će najviše pogoditi južne srednje geografske širine. Ovo područje uključuje Čile i Argentinu. Prema scenariju visokih emisija, ljudi u ovim oblastima bi mogli da imaju konzistentne sezone sa malo ili bez snega već 2046. To je samo 23 godine od sada. Ovaj uticaj bi mogao biti posebno razoran u čileanskim Andima. Slično kao i Kalifornija, ovo područje je veliko poljoprivredno čvorište i prolazi kroz veoma dugu sušu.
Predviđanje da će planine u Južnoj Americi biti teže pogođene iznenadilo je istraživače. Očekivali su da će ga velika nadmorska visina ovog regiona učiniti otpornijim. Ovaj rezultat pokazuje koliko se uticaji klimatskih promena razlikuju—u zavisnosti od geografije i ekosistema područja.
Planine u Severnoj Americi takođe bi osetile velike efekte, nešto kasnije od južnoameričkih. Planine Sijera Nevada u Kaliforniji mogle bi se suočiti sa sličnom sudbinom za 35 do 60 godina od sada.
Srećom, u mogućnosti smo da razumemo ove potencijalne budućnosti i da ih sprečimo. Da bi napravili ova predviđanja, naučnici vode scenarije zasnovane na različitim nivoima emisije gasova staklene bašte. Oni koriste simulacije koje se nazivaju modeli zemaljskih sistema koji uključuju mnogo različitih delova klimatskog sistema koji oblikuju globalno okruženje. Ovi modeli nam pomažu da predvidimo kakvi će biti uticaji za svaki dodatni stepen zagrevanja. Modeli su toliko složeni da su naučnici koristili superkompjutere u Nacionalnom centru za energetska istraživanja naučnog računarstva (NERSC), korisničkom objektu Kancelarije za nauku.
Sa ovim znanjem, možemo da radimo na smanjenju emisija gasova staklene bašte i da izvršimo prilagođavanja kako bismo minimizirali uticaje koji se već dešavaju. Energi Earthshots DOE radi na razvoju novih, inovativnih tehnologija kako bi eliminisali našu potrebu za fosilnim gorivima. Program HiperFACETS Kancelarije za nauku DOE i urbane integrisane terenske laboratorije povezuju naučnike sa ljudima u zajednicama kako bi im pomogli da donesu odluke na osnovu aktuelnih istraživanja.
Voda je neophodna za svaku osobu i ekosistem na našoj planeti. Uz naučna istraživanja, možemo bolje razumeti sisteme vode, smanjiti naše uticaje na njih i pomoći zajednicama da budu otpornije na ove promene.
