Što se tiče zvezda, zvezde M klase – poznatije kao crveni patuljci – zvuče kao da bi trebalo da budu prilično benigne.
Ove zvezde su znatno hladnije od našeg Sunca, a kao što im ime govori, takođe su relativno male, i po masi i po površini.
Zbog svojih relativno niskih temperatura, oni sporo sagorevaju svoje gorivo, što znači da imaju veoma dug životni vek.
Takođe su izuzetno česte: procenjuje se da oko 70 odsto zvezda na Mlečnom putu spada u M klasu.
Kombinacija njihove stabilnosti i obilja, zajedno sa relativno velikom šansom da stenovite planete koje kruže oko crvenih patuljaka padnu u nastanjivu zonu sistema, znači da su ovi sistemi ponekad predlagani kao obećavajuća mesta za traženje života.
Međutim, crveni patuljci imaju jednu nesrećnu naviku: u poređenju sa svojim većim rođacima, oni proizvode užasno mnogo zvezdanih baklji.
Godinama je bilo diskusija o tome šta bi to moglo značiti za nastanjivost planeta u ovim sistemima – a u lošim vestima za potencijalne vanzemaljske stanovnike sistema crvenih patuljaka, novi rad objavljen ovog meseca sugeriše da bi ove baklje mogle biti znatno opasnije nego što smo mislili .
Nakon što su pregledali deceniju vredna posmatranja sa sada povučenog svemirskog teleskopa GALEKS, autori rada su ispitali podatke sa nekih 300.000 zvezda i fokusirali se na 182 baklje koje potiču iz sistema M-klase.
Dok su, kako se navodi u radu, „[prethodne] opservacione studije velikih razmera zvezdanih baklji prvenstveno sprovedene na optičkim talasnim dužinama“, ova studija se umesto toga fokusira na ultraljubičasto (UV) zračenje koje emituju ovi događaji. Konkretno, ispituje zračenje u bliskom UV (175–275 nm) i dalekom UV (135–175 nm) opsegu.
Iako nije nužno štetno za razvoj složenih molekula za koje verujemo da su preduslov za život, zračenje ove vrste može imati dramatične efekte na potencijalnu nastanjivost planete.
Doza stvara otrov: u relativno skromnim količinama, fotoni visoke energije proizvedeni zvezdanim bakljama mogu pomoći u katalizaciji formiranja takvih jedinjenja, ali u dovoljno velikim količinama, ovi fotoni bi takođe mogli da skinu atmosferu takvih planeta, uključujući zaštitne slojeve ozona .
Novo istraživanje sugeriše da su prethodne studije možda značajno potcenile količinu UV zračenja koju proizvode zvezdane baklje. Kao što se u radu objašnjava, uobičajena je praksa da se elektromagnetno zračenje iz baklji modelira prema distribuciji crnog tela.
Njihova temperatura je modelovana kao oko 8.727 stepeni Celzijusa (15.741 Farenhajta), što predstavlja značajno povećanje u odnosu na površinu njihovih matičnih zvezda: najhladniji crveni patuljci imaju temperaturu površine oko 1.727°C (3.140°F), dok najtopliji mogu približiti se 3,227°C (5,840°F).
Ovo novo istraživanje, međutim, sugeriše da emisije zvezdanih baklji u stvari ne prate takve distribucije. Od 182 događaja koje su istraživači ispitali, 98 odsto je imalo UV izlaz veći od onoga što bi se očekivalo da su pratili konvencionalni spektar crnog tela. Kako se navodi u radu, „Ovo sugeriše da konstantna distribucija crnog tela od 9.000 K [distribucija spektralne energije] nije dovoljna da uzme u obzir nivoe [daleko ultraljubičaste] emisije koje posmatramo.
Ako zvezdane baklje koje proizvode crveni patuljci zaista izbacuju nesrazmerno velike količine UV zračenja, onda bi planete koje kruže oko ovih zvezda mogle biti neprijateljskije prema životu nego što smo mislili, čak i ako zadovoljavaju druge kriterijume za potencijalno nastanjivanje (kao što je površina temperatura koja bi omogućila da voda postoji kao tečnost).
