Klimatske promene ugrožavaju uzgoj aromatičnog hmelja u Evropi koji pivu daje gorčinu, navodi se u studiji objavljenoj u utorak u časopisu Nature Communications.
Evropske sorte hmelja se cene i koriste od strane pivara širom sveta, ali porast temperature i manje kiše smanjuju prinose i koncentraciju jedinjenja koja pivu daju osvežavajuću kiselost.
Istraživači su primetili ovaj trend analizirajući podatke sa pet lokacija u Češkoj, Nemačkoj i Slovačkoj, koje su uz Poljsku glavni uzgajivači hmelja u Evropi, rekao je koautor studije Miroslav Trnka.
Prinosi su pali između 9,5 i 19,4 odsto na četiri lokacije i bili su stabilni na petoj kada su podaci iz 1995-2018 upoređeni sa 1971-1994.
U međuvremenu je smanjena koncentracija gorkih jedinjenja, alfa kiselina.
Ekstrapolirajući na osnovu podataka, istraživači su predvideli pad prinosa između četiri i 18 procenata, u poređenju sa 1989-2019, dok bi koncentracija alfa kiselina mogla pasti između 20 i 31 procenat kako temperatura raste i padavine utiču.
S obzirom da se očekuje da će se suše povećati u centralnoj i južnoj Evropi, „biće neophodno proširiti oblast aromatičnog hmelja za 20 odsto u poređenju sa trenutnom proizvodnom površinom kako bi se kompenzovao budući pad“ snage i prinosa, navodi se u studiji.
Poziva se na „hitne mere prilagođavanja za stabilizaciju međunarodnih tržišnih lanaca“, kao što je premeštanje useva u pogodnija područja ili navodnjavanje.
Uzgajivači hmelja pokušavaju da se prilagode, ali Trnka kaže da su njihove mogućnosti ograničene jer je „hmelju potrebna specifična kombinacija klime i tla“, a uvođenje genetski modifikovanih biljaka dizajniranih da bolje podrže toplije temperature i sušu je zabranjeno u Evropi.
Pivari takođe mogu pokušati da modifikuju svoje metode kako bi se prilagodili smanjenoj gorčini u hmelju.
