Francuski arheolog Ludovic Slimak proveo je proteklih 30 godina preturajući po poljima i pećinama od Afričkog roga do Arktičkog kruga, i, naravno, u njegovoj voljenoj dolini Rone u Francuskoj. Poslednjih godinu i po, njegov tim od 45 istraživača je bio u toku, objavljujući rad za dokumentom o istoriji ranog čovečanstva od pre 54.000 do 42.000 godina.
Svi u naučnoj zajednici prepoznaju ambiciju njegovog rada, ali ga neki smatraju i kontroverznim. Razgovor ga je sustigao telefonom do njegove kuće u planinama Pirineja. Razgovarao je o Homo sapiensu, kremenu i odgovarao na njegove kritičare.
Ludovic Slimak: List od 3. maja objašnjava da je ono što smo mislili da je prvi talas kolonizacije Sapiensa sa Bliskog istoka u Evropu u stvari bio poslednji od tri talasa. U tom procesu, Homo sapiens je povremeno komunicirao sa neandertalcima tokom hiljada godina. To je veliki pogled na kontinentalnu Evropu do obale istočnog Mediterana, koji tvrdi da smo propustili nešto ogromno, a ono što smo videli u dolini Rone samo je vidljiv vrh nesporazuma o prisustvu ranih Sapiensa na kontinentu.
Ovi nalazi ne bi mogli biti mogući bez drugih radova koje smo objavili u proteklih godinu i po dana. Prvi, „Moderan ljudski prodor u neandertalske teritorije“, pokazuje da Homo sapiensa nalazimo u dolini Rone još pre 54.000 godina, dok smo mislili da bi za celu kontinentalnu Evropu Homo sapiensa bilo 45 do 42.000. Objavili smo još jedan veliki rad, „Tehnologija luka i strela prvih modernih ljudi u Evropi“, koji daje tehnički i kulturni kontekst ovih društava. Opet, tvrdimo da se tehnologija luka i strele pojavila 40.000 godina ranije u Evroaziji nego što se ranije procenjivalo.
Da, istraživali smo hiljade litija koji su došli i iz doline Rone i iz regiona Levantina na istočnoj obali Sredozemnog mora, lokaliteta Ksar Akil.
Kada sam otvorio kutije artefakata iz Ksar Akila na Harvardu, iznenada sam shvatio da je to upravo ono što ja zovem Neronian u dolini Rone. Sav tehnički proces, sve faze izrade ove tačke, bile su potpuno iste na oba lokaliteta, u istoj hronologiji. Slične faze u tehnologijama alata iz oba regiona su me navele da verujem da su se proširile sa Bliskog istoka na Evropu tokom tri različita talasa kolonizacije.
Ova precizna zajednica znanja i tradicija dovela je do toga da je Neronijanac u stvari bio arheološki pokazatelj veoma rane migracije Sapiensa u Evropu, daleko pre očekivanog i ove zaključke sam objavio 2017.
Nekoliko godina kasnije analizirali smo i objavili 9 zuba hominina koje smo pronašli tokom 30 godina u Mandrinu. Oni potiču iz različitih faza okupacije pećine u rasponu od 42.000 do 120.000 godina. U ovom uzrastu, svi ovi zubi su trebali biti samo od neandertalaca. Ali to nije bio slučaj. Onda je jednog dana 2020. godine, dok je Kleman Zanoli iz francuskog istraživačkog centra CNRS bio na pola puta u pregledu podataka iz kolekcije, na njega su iskočile figure iz slomljenog kutnjaka: „Oh, ovaj zub je fascinantan“, pomislio je, „To je ne neandertalac. To je arhaični homo sapiens, drevni homo sapiens.“
Da bi potvrdili ovu pretpostavku, naš tim je koristio vrlo visoku rezoluciju, mikro-CT skeniranje, a zatim vodio statistiku o zubima. Prema Klementu Zanoliju, mi smo sto posto sigurni da je to homo sapiens, a ne slučajni Homo sapiens — arhaični Homo sapiens.
Pa, mi to zovemo Grotte Mandrin, što znači pećina. Ali to nije pećina, to je sklonište u steni. Ovo objašnjava njegovu veoma dobru očuvanost. Kada ste u pećini, obično se borite sa očuvanjem. Ali u ovom slučaju… To je zasvođeno sklonište koje se otvara na severu i nadvisuje dolinu Rone. A ono što je veoma važno sa arheološke perspektive u dolini Rone je njen veoma jak, hladan severni vetar – maestral.
Maestral je već duvao u vremenskom periodu koji ja istražujem. Tada je klima u Evropi bila polarna, tako da nije bilo drveća i vrlo malo vegetacije. Kada je maestral duvao, uzimao je pesak i mulj iz reke u dolini Rone i bacao ga u zaklon od stena, odlažući ga iz godine u godinu.
Volim da kažem da je to kao Pompeja, ali umesto katastrofalnog događaja imamo pesak i mulj. I umesto jednog događaja, imamo 12 događaja: 12 glavnih arheoloških perioda na lokalitetu koji se kreću od klimatski veoma toplog perioda, poslednjeg interglacijala, do izumiranja neandertalca pre 42.000 godina.
Prvi put sam tamo otišao 1998. godine. Bio sam mladić od 25 godina i pozvao me je tim koji je tamo tek počeo da radi. Želeo sam da posvetim svoj doktorat. ovoj zbirci, koja se izdvajala po tome što su sva ostala arheološka nalazišta u regionu otkopana 50 ili 100 godina ranije pijucima.
Ova gruba metoda iskopavanja, koja je tada bila uobičajeno korišćena, imala je dva efekta: s jedne strane, sprečila je arheologe da naiđu na finije artefakte, kao što su vrhovi strela od kremena i svi sitni nusproizvodi od kremena, neophodni za razumevanje ovih drevnih zanata. S druge strane, takođe je mešao različite materijale koji nisu imali nikakve veze.
Nasuprot tome, lokacija Mandarin je bila nešto netaknuto i jedinstveno – jedinstveno od svega što sam video ranije i svega što sam video od tada.
U prvom talasu koji datira od pre 54.000 godina, ono što vidimo u Grotte Mandrin je da je populacija Sapiensa morala ostati jednu generaciju, otprilike 40 godina. Oni su na neandertalskim teritorijama, ali tamo neće ostati 12.000 godina. Posle toga imaćemo druge neandertalce.
Pitanje njihovog odnosa je nešto fascinantno, jer kada pogledate DNK bilo kog ranog Sapiensa u Evropi, vidimo da svi ovi rani Sapiensi imaju neandertalski DNK. Ali ako se fokusiramo na poslednje neandertalce, shvatamo da ne postoji nijedan neandertalac sa nedavnim DNK Homo sapiensa.
Šta se desilo? Zašto svi Sapiensi u Evropi imamo neandertalski DNK, a nijedan neandertalac nema Sapiens DNK? Dakle, znamo iz Kloda Levi-Strosa Elementarne strukture srodstva da pitanje reprodukcije društava nije pitanje ljubavi. To je pitanje razmene i saveza među populacijama.
To znači da kada se dve grupe sretnu, veoma je važno da razmene gene. A iz DNK znamo kako to rade, to je univerzalno i za neandertalce i za sapijense: kroz žensku mobilnost. To znači: „Moja sestra će ići u tvoju grupu, ali će tvoja sestra doći u moju grupu“. I tako ćemo izgraditi savez — to zovemo patri-lokalitet. Ali ako vaša sestra dođe u moju grupu, moja sestra će morati u vašu. Ne mogu imati tvoju sestru u zamenu za kremen ili 10 konja.
Ono što objašnjavam u „Volim te, ni ja“, jeste da je u slučaju Sapiensa i Neandertalaca: „Ti meni daješ svoju sestru, ali ja tebi ne dam svoju.“ Ovo je retko, ali se dešava. Jedan mogući slučaj kada vidimo ovo je kada postoji totalni rat između populacija, a jedna grupa će tražiti da uništi drugu grupu. Ali u stvari, to zapravo nije genocid, jer kada se to desi, tradicionalno ono što rade je da zadrže decu i žene, a onda imaju decu sa ovim ženama.
Drugi scenario je mogao da bude da su ove dve populacije imale veoma dobre odnose, gde ste srećni kada vidite svežu krv jer ste veoma mala grupa, veoma izolovana, i odjednom vidite novu grupu i kažete: „Oh, ima sveže krv dolazi“—i to su veoma dobre vesti.
I ove dve populacije su svakako pokušale da razmene gene, ali iz DNK znamo da su Sapiens i Neandertalac bili razdvojeni 300.000 do 500.000 godina genetske razlike i ono što mi nazivamo njihovom međufekonditetom bilo je veoma delimično. To znači da ako imaju decu, na primer, ta deca mogu biti dečaci, sterilni ili nesposobni da prežive. Tako da bih rekao da je vrlo verovatno da su se dve populacije srele i pokušale da razmene gene u Evropi, ali to je delovalo samo delimično.
Pa, ne znam da li Homo Sapiens uživa tehničku superiornost u odnosu na neandertalce, ali njihova oruđa su svakako efikasnija. Objektivno, luk i strela su na mnogim tačkama efikasniji od koplja, a to znamo po svim podacima iz etnografije.
Ali mislim da pitanje oružja uopšte nije pitanje zašto stanovništvo može da ostane na nekoj teritoriji. I mislim da je glavno pitanje kada stanovništvo stigne na neku teritoriju: „Koje ću druge društvene odnose moći da izgradim?“
Ne radi se o totalnom ratu između neandertalca i sapiensa. Mislim da imamo posla sa međusobnim odnosima između humanističkih nauka koji na kraju nisu uspeli.
Takođe bih želeo da dodam da dok Sapiensovi alati mogu biti efikasniji, neandertalci su jedinstveniji. Ako uzmete zanate od Homo Sapiensa, na primer, 100 oruđa ili 100 kremenih komada od pre 50 do 100 000 godina, 10 000 alata ili kremenih kamena posle će biti potpuno isto. Stanovništvo ima veoma jasan projekat u svom umu i bez obzira na prirodnu geologiju, životnu sredinu, klimu, reprodukuje istu stvar.
Ali ako uzmete neandertalsko oruđe u poređenju, a zatim analizirate milion nakon toga u istom sloju, u istim društvima, svi su potpuno različiti. Svaki alat je posebna kreacija. Među neandertalcima postoji neverovatna kreativnost. A tu je i potpuno odsustvo standardizacije koju nalazimo kod naših predaka iu našim savremenim društvima.
Konačno, ono što ovo pokazuje i ono što pokušavam da pokažem u svoje dve poslednje knjige, Goli neandertalac i Poslednji neandertalac, jeste da smo sve svoje fantazije projektovali na to čovečanstvo, govoreći: „Vidi, mi smo, u stvari, bili rasisti, Neandertalci su kao i mi.“ Ali 30 godina koje sam proveo u pećinama i milioni kremena koje sam video govore drugu priču. Uopšte nije čovečanstvo kao mi.
Francuski istoričar Emanuel Tod jednom je rekao da je bio veoma razočaran kada je bio mlad jer je mislio da ideje umiru u intelektualnim borbama. Znate, imate veliku borbu i ideja će pobediti, a druga će umreti. Na kraju je shvatio da ideja umire sa osobom koja je nosi.
Dakle, nećemo menjati ideje osobe koja je radila 40 ili 50 godina na ovom pitanju. Znate, strukture gornjeg paleolita (pre između 50.000 i 12.000 godina) poslednji put je definisala opatija Brej 1906. godine i tako nije bilo velikih promena 120 godina. Ne čekam da svi istraživači kažu: „Pa, fantastično je što ste sve promenili“.
Ono na šta je veoma važno odgovoriti, na primer, jeste primedba da istraživanje nije jasno i da se zasniva samo na jednom zubu. Pa, ne, nije to samo jedan zub, to su milioni kremena.
Čak i da nemamo ostatke hominina, mogli bismo da identifikujemo ove artefakte kao Sapiens.“ Kao, na primer, za Orinjaci (pre 35.000 godina) ili Proto-Orinjaci (pre 42.000 godina), mi nismo imam zube godinama. Sada mislim da imamo dva ili tri za celu Evropu i na Levantu imamo dva ili tri veoma izolovana zuba, ali pre nego što smo našli ove zube svi su bili srećni i govorili: „Pa, jasno je da je apsolutno homo sapiens jer imamo tu vezu sa Bliskim istokom.“
Što se tiče onoga što je papir o tri talasa pokušao da objasni, to moramo videti kao veoma opšti pregled, i to u razmerama Zapadne Evroazije – a ne nešto u razmeri doline Rone ili jednog zuba. To je veliki istorijski događaj i moramo ga videti u ovom obimu.
