Neurolozi sa Bostonskog univerziteta, predvođeni dr Stivom Ramirezom, objavili su novo istraživanje o kompleksnom odnosu između sećanja na strah, funkcije mozga i bihevioralnih reakcija. Objavljeno u Journal of Neuroscience, istraživanje baca svetlo na fizičke manifestacije pamćenja u mozgu i ima potencijalnu primenu u oblasti mentalnog zdravlja.
Studija, sprovedena od strane tima uključujući Kaitlin Dorst, Rian Senne, Anh Diep, Antje de Boer, Rebecca Suthard, Heloise Leblanc, Evan Ruesch, Sara Skelton, Olivia McKissick i John Bladon, istražuje neuhvatljivi koncept „engrama straha“ – fizičkog identiteta memorije.
Dr Ramirez ističe da su sećanja na strah posebno interesantna jer pružaju merljivo očitavanje ponašanja kod glodara. Ova vrsta sećanja često se povezuje s patološkim stanjima poput PTSP-a, anksioznosti i depresije.
Engram, fizička manifestacija pamćenja, je neuhvatljiv pojam, ali su istraživači koristili najsavremenije alate u neuronauci da prouče ove procese. Transparentnost mozga omogućila je snimanje aktivnosti u tri dimenzije na ćelijskom nivou.
Otkriće da se iste ćelije, aktivirane u različitim okruženjima, manifestuju suprotnim ponašanjem – smrzavanjem ili drugačijim reakcijama – ukazuje na kompleksnost procesa pamćenja i njegovog izraza.
Studija ističe da kontekst ima ključnu ulogu u interpretaciji sećanja i ponašanja, što naglašava važnost razumevanja raznolikosti individualnih reakcija na slična sećanja.
Druga značajna poenta je da mozak obrađuje informacije pre nego što se sećanje prevede u akciju. Misli i sećanja mogu izazvati različite emocionalne reakcije, a proces pretvaranja misli u akciju razlikuje se od osobe do osobe.
Istraživanje podstiče dalje razmatranje o tome kako se sećanja prepliću sa emocionalnim reakcijama i kako različiti pojedinci doživljavaju i izražavaju svoja sećanja. Studija pruža uvid u „magiju“ koja se dešava u mozgu tokom formiranja i izraza sećanja, nadajući se da će inspirisati dalje istraživanje u ovom području.