U najnovijem istraživanju objavljenom u časopisu Nature Genetics 24. jula, tim istraživača iz Dečje bolnice u Filadelfiji (CHOP) i Medicinskog fakulteta Perelman na Univerzitetu u Pensilvaniji predstavio je najobimniji jednoćelijski atlas ljudskog bubrega, koji pruža neviđeni uvid u kompleksnost zdravih i obolelih bubrega. Ova studija ima potencijal da unapredi ranu detekciju i predviđanje napredovanja hronične bolesti bubrega (CKD).
Prema Nacionalnom institutu za zdravlje (NIH), CKD pogađa više od 37 miliona Amerikanaca, a rizik se dodatno povećava kod osoba sa dijabetesom ili visokim krvnim pritiskom. „Iako je CKD retka kod dece, za one koji su pogođeni može biti izuzetno ozbiljna“, izjavio je Džonatan Levison, dr med., nefrolog u CHOP-u. „Istraživanje pokazuje da rizik od razvoja CKD počinje već od trudnoće i detinjstva.“
Viši autor studije, Katalin Susztak, MD, Ph.D., naglasila je da su rezultati pružili kritične uvide u prostorne i molekularne principe zdravlja i bolesti bubrega koji prethodno nisu bili dovoljno razumljivi. „Sada imamo moćan alat za prognozu bolesti bubrega, nadmašujući tradicionalne histopatološke analize, posebno u ranoj fazi bolesti“, rekla je Susztak, koja je ko-lider Penn-CHOP centra za inovacije bubrega.
Istraživači su analizirali više od 700.000 ćelija iz 81 uzorka bubrega kod pacijenata u rasponu od 24 do 90 godina. Koristeći mašinsko učenje, razvili su atlas visoke rezolucije, omogućavajući im da integrišu multi-omske podatke, mapiraju ćelijske i prostorne informacije, i razviju prediktivne modele za progresiju CKD.
Ključni nalazi uključuju identifikaciju 44 glavna i 114 različitih ćelijskih podtipova u zdravim i obolelim bubrezima. Tim je takođe identifikovao četiri glavna prostorna mikrookruženja: glomerularno, imunološko, tubulno i fibrotično. Posebno je otkriven genetski potpis u fibrotičnom mikrookruženju (FME-GS) koji može predvideti pad funkcije bubrega.
Tim planira dalje da definiše fibrotično mikrookruženje, potvrdi njegovu prediktivnu moć i istraži terapeutske ciljeve unutar ovog okruženja. Ovi nalazi mogu otvoriti put novim tretmanima za zaustavljanje ili preokretanje fibroze bubrega, čime bi mogli značajno unaprediti dijagnostiku i lečenje hronične bolesti bubrega.
„Ovo novo razumevanje može dovesti do bolje dijagnostike i preciznijih tretmana za pacijente sa CKD“, zaključila je Susztak.
