Međunarodna studija je po prvi put pokazala kako empatična korekcija dezinformacija među pacijentima koji oklevaju sa vakcinacijom može značajno poboljšati stavove prema vakcinaciji — i potencijalno povećati prihvatanje vakcine.
Istraživanje, koje je vodio Univerzitet u Bristolu, takođe je otkrilo da bi ovaj novi stil komunikacije mogao pomoći u izgradnji i održavanju pozitivnih odnosa sa zdravstvenim radnicima, povećavajući poverenje i poverenje javnosti. S obzirom da se Velika Britanija trenutno suočava sa rastućom epidemijom malih boginja, podstaknutom opadanjem stope vakcinacije protiv malih boginja, zauški i rubeole (MMR), rezultati su blagovremeni i predstavljaju važna saznanja za programe isporuke vakcina.
Njegovi nalazi, objavljeni u časopisu Health Psichologi, otkrili su da je više od dve trećine (oko 69%) učesnika u studiji koji su oklevali od vakcine i koji su dobili empatičan angažman od zdravstvenog radnika preferiralo ovo u poređenju sa grupom kojoj su upravo saopštene činjenice.
Vodeći autor dr Davn Holford, viši naučni saradnik za psihologiju, rekla je: „Iako smo očekivali da će ljudi generalno pozitivnije reagovati na empatičan pristup, bilo je iznenađujuće koliko je veća sklonost ovom stilu komunikacije bila među onima koji su izrazili zabrinutost zbog vakcinacija.
„Studija naglašava kako način na koji se rješavaju dezinformacije, posebno kod grupa koje ne vole vakcinu, može igrati vitalnu ulogu u promjeni percepcije koju je teško promijeniti.
Studija, u kojoj je učestvovalo više od 2.500 učesnika u Velikoj Britaniji i SAD, uporedila je njihov odgovor na direktnu, činjeničnu komunikaciju sa novom tehnikom zasnovanom na dijalogu koja saoseća sa njihovim stavovima, dok se takođe bavi lažnim ili obmanjujućim argumentima protiv vakcinacije.
Rezultati su pokazali da su učesnici u celini preferirali novi pristup, poznat kao intervjuisanje sa empatičnim pobijanjem – a ovaj odgovor je bio najsnažniji za one koji su oklevali u vezi sa vakcinom, koji su ga smatrali ubedljivijim nego što je bio predstavljen isključivo činjenicama.
Većina učesnika (oko 64%) koji su iskusili empatični pobijajući intervju takođe je naznačila da su otvorenija za nastavak razgovora sa zdravstvenim radnikom, a oko 12% je postalo voljnije da se vakciniše u poređenju sa onim učesnicima koji su primili činjenični pristup .
Tehnika intervjua se sastoji od četiri koraka. Prvo, pacijent je pozvan da iznese svoja razmišljanja i zabrinutosti u vezi sa vakcinacijom kako bi zdravstveni radnici mogli da razumeju njihove motive i rezerve. Tada se izgrađuje razumevanje i poverenje potvrđivanjem osećanja i zabrinutosti pacijenta. Treće, obezbeđeno je prilagođeno objašnjenje kako bi se osporila pogrešna shvatanja, nudeći istinitu alternativu svim pogrešno informisanim verovanjima.
Konačno, date su relevantne činjenice o vakcinaciji, kao što su način na koji ona može koristiti pojedincu tako što se štiti od bolesti, kao i kolektivnom zaštitom drugih smanjenjem širenja i izgradnjom imuniteta stada izazvanog vakcinom.
Dr Holford je rekao: „Nalazi aktivno pokazuju moć komunikacije, koju zdravstveni radnici mogu da koriste u svojim svakodnevnim ulogama. Naša studija pokazuje da je moguće steći poverenje i promeniti mišljenje ako ozbiljno shvatimo brige ljudi i prilagodimo naš pristup da pomognemo. donose informisane odluke o svom zdravlju.
„Ovo je veoma ohrabrujuće, posebno sa sve većim uticajem dezinformacija i lažnih vesti širom sveta.
Istraživanje se trenutno razvija u alate za obuku i programe za podršku zdravstvenim radnicima u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj i Rumuniji.
Tokom pandemije COVID-19, dezinformacije o vakcinama podstakle su oklevanje u vezi sa vakcinom, posebno među ranjivim grupama. Nakon pandemije, smanjena upotreba različitih vakcina ostaje glavna briga za javno zdravlje.
Agencija za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva (UKHSA) nedavno je proglasila nacionalni incident zbog rastuće epidemije morbila, jednog od najzaraznijih virusa, sa dodatnim klinikama i autobusima sa vakcinama koji ciljaju na zajednice sa niskim stopama vakcinacije. Prihvatanje vakcine protiv malih boginja, zauški i rubeole (MMR) je palo širom sveta nakon pandemije.
Nedavna studija Svetske zdravstvene organizacije pokazala je da je globalni pad vakcinacije u detinjstvu, radi zaštite od razornih bolesti koje se mogu sprečiti, najveći kontinuirani pad u poslednjih 30 godina.
Koautor Stephan Levandovski, katedra za kognitivnu psihologiju na Univerzitetu u Bristolu, vodio je brojne studije koje su demonstrirali alarmantan uticaj dezinformacija i tokom pandemije razvio jedinstveni onlajn vodič koji se bavi i ispravlja proliferaciju obmanjujućih mitova oko vakcina protiv COVID-19.
Profesor Levandovski je dodao: „Važno je razumeti motivaciju koja leži u osnovi neodlučnosti ljudi u vezi sa vakcinom kako bismo mogli da ispravimo zablude bez direktnog suočavanja sa duboko ukorenjenim stavovima ljudi. Potvrđujući i saosećajući sa tim duboko zadržanim stavovima, stvaramo prostor u kome je ljudima dovoljno udobno da obrađuju korektivne informacije, tako da mogu doneti bolje informisanu odluku.“
