Kada su diplomac Kamile Martin i vanredni profesor Leila Deravi suosnivali Seaspire, kompaniju za sastojke za negu kože inspirisanu pigmentom u hobotnici i lignjama, njihov cilj je bio da stvore proizvod koji je dobar za vašu kožu i životnu sredinu.
Novo istraživanje pokazuje da su na dobrom putu.
Rad objavljen u Međunarodnom časopisu kozmetičke nauke kaže da ksantohrom, sintetizovana verzija molekula koji se nalazi u glavonošcima kao što su lignje, hobotnica i sipa, povećava nivo zaštite od sunca u kombinaciji sa cink oksidom, a da nema štetnih efekata na rezove korala.
Nalazi o bezbednosti u moru su važni jer „postoji mnogo toksičnosti koje su uključene u (tradicionalne) UV filtere u kremama za sunčanje“, kaže Deravi, koji je naučni savetnik kompanije Seaspire i vanredni profesor hemije i hemijske biologije.
„Posebno je poznato da neki od hemijskih UV filtera stvaraju reaktivne vrste kiseonika koje ne samo da su loše za životnu sredinu, već mogu da prodre u našu kožu i izazovu sistemsku toksičnost“, kaže ona.
Rezultat je hitna potreba za ekološki prihvatljivim sastojcima, kaže Martin, koja služi kao izvršni direktor kompanije Seaspire od osnivanja.
„Industrija je zaista uzbuđena zbog inovacija u novim materijalima“, kaže ona. „Sve što radimo kao biotehnološka kompanija je usredsređeno na korišćenje morskih životinja kao izvora inspiracije za sledeću generaciju sastojaka za negu kože.
Cilj Seaspirea, kaže Martin, je da Ksanthochrome učini dostupnim proizvođačima i distributerima proizvoda za negu kože uzduž i popreko u lancu snabdevanja tako da završi u širokom spektru proizvoda za negu skijanja i lične nege, uključujući kreme za sunčanje, aplikacije protiv starenja i funkcionalna kozmetika u boji.
„Sada završavamo istraživanje i razvoj i aktivno tražimo partnerstva kako bismo ovo izveli na tržište“, kaže Deravi.
Proizveden kao smeđi, teksturirani prah, Ksanthochrome ima moćna antioksidativna svojstva i svojstva obnavljanja kože, kao i svojstva raspršenja svetlosti koja pružaju zaštitu od fotostarenja, kažu Martin i Deravi.
Martin kaže da je ksantohrom trgovački naziv za hemijski sintetizovanu verziju ksantomatina, koji se nalazi u koži sipa, hobotnice i lignje, kao i kod insekata.
„Tajna jedinstvene boje glavonožaca potiče iz njegovih multifunkcionalnih hemijskih jedinjenja, koja smo identifikovali u našoj laboratoriji na Severozapadnom univerzitetu“, kaže Deravi.
„Kamilin rad doktora nauka je bio prvi koji je pokazao da ovi mali molekuli unutar kože glavonožaca koji doprinose kamuflaži kod životinje takođe imaju zaista interesantna antioksidativna svojstva“, kaže Deravi.
„Oni su hvatači slobodnih radikala, koji su veoma važni za zdravlje kože i funkciju barijere kože“, kaže ona.
„A zatim, oni takođe imaju prilično važna optička svojstva koja štite od izlaganja sunčevoj svetlosti, što je glavna funkcija nekih UV filtera i krema za sunčanje“, kaže Deravi.
„Nismo stvorili novi molekul“, kaže Martin. „Uspeli smo da izolujemo i okarakterišemo svojstva biomolekula koji se nalaze u glavonošcima, osmislimo bio-identičnu verziju prirodnog materijala i postavimo ksantohrom kao novi aktivni sastojak koji pruža širok spektar prednosti za negu kože.
„To je zaista zanimljiv prostor u kojem imate jedan molekul koji može imati toliko funkcija“, kaže ona.
Prethodno istraživanje je pokazalo da ksantohrom, za razliku od parabena koji se često nalaze u kremama za sunčanje, nije endokrini disruptor.
Najnovija studija pokazuje da povećava zaštitu od ultraljubičastog zračenja cink oksida, koji američka Uprava za hranu i lekove smatra sigurnim i efikasnim sastojkom kreme za sunčanje, za 28% i potencijal blokiranja vidljive svetlosti za 45%.
Takođe je pokazalo da ksantohrom nije imao negativan efekat na koraljne rezove čak ni u koncentracijama pet puta većim od onih koje se koriste u tipičnim formulacijama.
Martin i Deravi se nadaju da proizvođači proizvoda za negu kože vide ksantohrom kao sastojak sledeće generacije na petama retinoida i vitamina C i hijaluronske kiseline.
„Mi stvaramo proizvode koji se zaista mogu primeniti i usvojiti kod širokog spektra korisnika“, kaže Martin. „Mi stvaramo nešto što nije bezbedno samo za sve ljude, već i za životnu sredinu.“
„Morate dokazati da su nove sirovine bezbedne za ljude, a takođe i za okean, gde će na kraju svaki proizvod biti ispran“, kaže Deravi.
