Jednom svakog proleća, nekoliko dana nakon punog meseca, korali velikog koraljnog grebena istovremeno oslobađaju jaja i spermu — fenomen koji je toliko spektakularan da se može videti iz svemira.
Ne samo da gravitaciona privlačnost Meseca u interakciji sa Suncem izaziva naše plime (oseke i oseke), njegova orbita oko Zemlje generiše različite mesečeve faze različitog sjaja. Naučnici smatraju da mesečeva svetlost u određenoj tački svakog proleća može dati znak koralima da su uslovi pravi za oslobađanje jaja i sperme.
Mesečev ciklus indirektno utiče na ponašanje nekih životinja tokom plime i oseke, naravno, isključujući ih iz plodnih područja za ishranu kao što su priobalni muljeviti. Ali sunčeva svetlost koja se reflektuje od meseca takođe ima direktan uticaj na ponašanje životinja. Na primer, za one životinje koje se oslanjaju na viziju u potrazi za hranom, mesečina je resurs. Za druge koji su u opasnosti da budu ubijeni noću, to je pretnja.
Nedavno istraživanje pokazalo je da mesečina utiče na ponašanje sisara čak i na jednom od najmračnijih mesta na Zemlji: na podovima tropskih šuma.
Snimci sa kamernih zamki u šikari pokazuju da mali sisari, poput glodara i oklopnika, izbegavaju predatore tako što su manje aktivni u noćima obasjanim mesečinom. Kao odgovor, njihovi lovci, uključujući divlju mačku ocelota, takođe postaju manje aktivni.
Dakle, činilo se da mesečina u tropima stvara prirodnu „fazu odmora“ za divlje životinje. Međutim, nekoliko vrsta koje zavise od vida za traženje hrane i izbegavanje predatora, uključujući afričku rovku (Petrodromus tetradactilus), pokazalo je povećanu noćnu aktivnost na mesečini.
Širom sveta, evo pet životinjskih vrsta koje imaju fascinantne bihevioralne reakcije na mesečinu.
Slično kao i korali, majušice (Povilla adusta) jezera Viktorija u istočnoj Africi sinhronizuju svoje parenje sa mesecom.
Ovi insekti izlaze u velikom broju iz stadijuma vodene larve (koja traje četiri do pet meseci) dva dana nakon punog meseca. Kao polno zrele odrasle jedinke (stadijum imago), ova vrsta majmuna živi samo jedan do dva sata, pa su u velikoj žurbi da izlože, pare i polože jaja pre nego što uginu. Korišćenje mesečevog ciklusa kao tajmera pomaže im da osiguraju da će potencijalni partneri biti u blizini — tada im mesečina takođe pomaže da ispune svoje hitne zadatke.
Noćure su ptice koje love leteće insekte u sumrak i zoru. Moj istraživački tim je godinu dana pratio evropske košulje (Caprimulgus europaeus) u letu (i u potrazi za hranom i u migraciji) koristeći akcelerometre, tip senzora pokreta.
Tokom punog meseca, noćne koze su produžile svoje vreme traženja hrane u noć, verovatno im omogućavajući da uhvate više insekata na mesečini.
Ove ptice su boravile u lokalnom području tokom punog meseca, kada imaju ovo produženo vreme za hranjenje. Zatim, oko 12 dana u opadanju Meseca, tokom prolećne i jesenje seobe, noćne koze su krenule na svoje duge letove ka i iz Evrope i južne Afrike, jer su mogućnosti za ishranu nestajale.
Mesec takođe diktira kada noćne koze polažu jaja. Ove ptice se staraju da im se jaja izlegu pod punim mesecom, tako da imaju najbolje uslove za ishranu kada je njihovim pilićima hrana najpotrebnija.
Crni čičak ( Cipseloides niger ) gradi svoja gnezda na izbočinama i nišama u udaljenim stenama u zapadnim SAD i Kanadi. Njegova migracija je bila malo poznata sve do 2012. godine kada su, koristeći uređaje za praćenje zvane geolokatori na nivou svetlosti, naučnici pokazali da brzaci koji se razmnožavaju u Stenovitim planinama migriraju u Amazoniju u zapadnom Brazilu.
Naučnici su već znali da evropski žigovi (Apus apus) neprekidno lete deset meseci u godini kada se ne razmnožavaju, uključujući njihovu migraciju između Evrope i tropske Afrike.
U studiji iz 2022. kako bi se testiralo da li se ovo odnosi i na crne žigove, naučnici su na ptice postavili multisenzorske zapisivače podataka. Crni striži ne samo da su ostali u vazduhu tokom svojih osam meseci seobe i zimovanja, već su pokazali i neočekivano ponašanje.
Tokom deset dana oko svakog punog meseca tokom negnezdenog perioda, penjali su se na velike visine (3-4.000 metara) posle sumraka i tamo ostajali cele noći. Nasuprot tome, oko svakog mladog meseca, oni su ostajali na relativno malim visinama.
Podaci o ubrzanju leta pokazali su da su striži aktivnije leteli tokom svetlijih vremena kada su bili na velikoj visini, u poređenju sa vremenima kada su leteli u mraku – što sugeriše da su uhvatili više insekata (i troše više energije) u vreme svakog punog meseca.
Igrom sreće, tokom studije, u noći između 20. i 21. januara 2019. godine, došlo je do pomračenja Meseca, kada je pet crnih brzaca uzletelo visoko na mesečini. Kako je Mesec pomračila senka Zemlje, svi brzaci su odgovorili brzim spuštanjem.
Sove ušare ( Tito alba ) dolaze u dve boje — crvenoj i beloj. Njihov glavni plen, poljske voluharice, lakše otkrivaju sove na mesečini i reaguju kratkim smrzavanjem.
Studija iz 2019. pokazala je da je na mesečini, ako je u pitanju crvena sova, šansa da voluharica pobegne prilično dobra.
Međutim, ako je u pitanju bela sova, voluharica je zaslepljena od mesečine koja se odbija od sovinog perja i smrzava se na duže vreme. Bele sove su stoga uspešnije od crvenih u hvatanju voluharica za vreme punog meseca, što znači da njihovi mladi imaju manji rizik od gladovanja.
Afrička balega buba (Scarabaeus zambesianus) skuplja slonovsku balegu koju formira u kuglice u koje odgaja i hrani svoje mlade. Zatim otkotrlja ove loptice od gomile balege kako bi izbegao konkurenciju drugih buba. Najefikasniji izlaz je duž prave linije.
Kada su sunce i njegov obrazac polarizacije (koji nisu vidljivi ljudima) nedostupni nakon sumraka, balege koriste mnogo prigušeniji obrazac polarizacije oko Meseca kako bi održali ovu ravnu liniju bekstva—ali ovo je mnogo efikasnije pod punim mesecom.
Koristeći filtere za sočiva polarizacionih kamera, istraživači su u studiji o balegarima iz 2003. uspeli da pomere pravac polarizacionog obrasca punog meseca, navodeći bube da promene svoj pravac.
Nasuprot tome, u mračnim noćima oko mladog meseca, bube nisu bile u stanju da održavaju prave staze i kretale su se vijugavim stazama.
