U sklopu sveobuhvatne studije o hrani i piću u ranoj modernoj Irskoj, tim istraživača finansiran od strane Evropskog istraživačkog saveta odlučio se na izazovnu misiju – rekonstrukciju i analizu piva koje je poslednji put skuvano u Dablinskom zamku 1574. godine. Ova interdisciplinarna studija kombinovala je zanatstvo, mikrobiologiju, nauku o pivarstvu, arheologiju i istoriju kako bi istražila tajne istorijskog pivarstva.
Kroz dugotrajan proces istraživanja i eksperimentisanja, tim je došao do pet ključnih otkrića koja su bacila novo svetlo na tadašnju pivsku kulturu i praksu:
- Značaj piva kao leka: Često se pretpostavlja da je nedostatak pristupa čistoj vodi naterao ljude da piju pivo umesto vode. Međutim, istraživači su otkrili da su tadašnji ljudi pili pivo ne samo kao piće, već i kao lek. Prema galenskom humorizmu, voda je smatrana „hladnim“ pićem koje izaziva probleme s varenjem, dok je pivo bilo „toplo i utešno“, balansirajući „humor“ i gasiće žeđ.
- Pivo sa dodacima: Pivo se često konzumiralo uz različite dodatke, posebno u medicinske svrhe. Na primer, pivo je često bilo mešano sa raznim sastojcima poput mlevenog kopita jareta ili rendanog jelenskog penisa kao deo tretmana za određene zdravstvene probleme.
- Pivo na radnom mestu: Pivo je bilo široko prisutno na radnom mestu, često se davalo radnicima kao deo njihove plate. Uzimajući u obzir količine od čak 15 pinta dnevno, radnici su unosili značajne količine kalorija samo kroz pivo.
- Sastojci i proizvodnja: Iako su ključni sastojci bili slični današnjem pivu (slad, voda, kvasac i hmelj), postojale su razlike u proizvodnji. Pivo iz 16. veka bilo je pojačano hmeljem, što je rezultiralo dugotrajnijim pićem i ubrzalo razvoj pivarske industrije.
- Utvrđivanje jačine piva: Iako se često pretpostavljalo da je pivo iz tog perioda relativno slabo, istraživači su otkrili da je tipično pivo iz 16. veka imalo potencijal da ima oko 5% alkohola po zapremini, slično današnjim lagerima. To znači da su ljudi tada mogli postati izuzetno pijani od piva koje su pili tokom radnog dana.
Ovo istraživanje je ne samo bacilo novo svetlo na istorijsku pivsku kulturu, već je istaklo i značaj zanatskih veština i očuvanja nasleđa useva za buduće generacije. Kroz eksperimente i rekreaciju tehnologije prošlosti, istraživači su naglasili važnost konteksta i zanatskog znanja u proizvodnji piva, istovremeno ističući izazove koje su ljudi u prošlosti morali da prevaziđu kako bi proizveli svoje omiljeno piće.
