Profesionalni cilj profesora Nika Titova je da postane višak. Kao profesor psihologije na Univerzitetu Mackuarie i direktor univerzitetske službe za digitalno mentalno zdravlje, MindSpot, on želi da osnaži više ljudi sa blagom do umerenom anksioznošću i depresijom da shvate šta mogu da urade svaki dan kako bi se brinuli o svom mentalnom zdravlju.
Kao deo ove misije, profesor Titov i njegov tim razvili su Velikih 5, program zasnovan na dokazima koji podstiče pet širokih vrsta aktivnosti koje su snažno povezane sa dobrim mentalnim zdravljem kada se redovno izvode.
Svih velikih 5 aktivnosti izgledaju drugačije, ali velike kohortne studije u Australiji i Kanadi otkrile su ljude koji imaju zdrave misaone obrasce, planiraju budućnost, bave se smislenim aktivnostima, imaju zdravu rutinu i povezuju se sa prijateljima i porodicom najmanje četiri puta nedeljno. bolje mentalno zdravlje od onih koji to ne čine.
Zdravo razmišljanje je jedan od najvećih individualnih prediktora dobrog mentalnog zdravlja. To uključuje realistično razmišljanje o sebi, svetu i budućnosti i ophođenje prema sebi s poštovanjem, posebno u teškim situacijama.
Zdrave rutine mogu uključivati kuvanje i jedenje zdravog obroka, redovno spavanje i redovno vežbanje. Smislene aktivnosti nam daju osećaj postignuća, zadovoljstva ili radosti.
Rezultati sada uključuju podatke od više od 20.000 ljudi i pokazuju dosledan obrazac: uradite više od The Big 5 i osećajte se bolje; činiti manje i osećati se gore.
Da bi saznao više o prednostima Velikih 5, profesor Titov je osmislio studiju u kojoj bi se od učesnika tražilo da sistematski smanje ove aktivnosti pod nadzorom, a zatim ih ponovo nastave kako bi on i njegov tim mogli da posmatraju njihov uticaj na simptome depresije i anksioznosti. Rezultati studije objavljeni su u časopisu Istraživanje ponašanja i terapija.
Za fizičke bolesti, istraživači često razumeju pokretače i putanju pogoršanja, što dovodi do uvida u to kako tretmani funkcionišu, ali to nije slučaj u psihološkim naukama.
„Uprkos milijardama dolara koje se troše na intervencije mentalnog zdravlja širom sveta, psihološke nauke nisu izgradile snažan model koji predviđa ne samo oporavak, već i pogoršanje“, kaže profesor Titov.
„Ako želimo da sprečimo stanja mentalnog zdravlja, moramo da znamo okidače i mehanizme koji stoje iza njih. Jedan od načina da to uradimo je da zamolimo mentalno zdrave ljude da odustanu ili ograniče koliko često rade stvari za koje znamo da su dobre za njih. mentalno zdravlje u ovom slučaju, njihovih Velikih 5.
„Verujem da je to prva studija na svetu koja je ovo uradila sa ciljem da poveže status mentalnog zdravlja sa merljivim radnjama.
„To predstavlja novu paradigmu i potencijalni metod za poboljšanje našeg razumevanja mentalnog zdravlja i mentalnih bolesti.
„Dizajniranje je uključivalo pažljivo razmatranje etike i bezbednosti, jer zamoliti ljude da prestanu sa aktivnostima za koje znamo da su dobre za njih nije nešto što bismo olako uradili kao stručnjaci za mentalno zdravlje.
Zbog toga je odlučeno da se volonteri pažljivo pregledaju, a grupa ostane veoma mala kako bi svi učesnici mogli biti pažljivo praćeni.
Prvobitno, profesor Titov je imao za cilj da regrutuje 26 mentalno zdravih ljudi od kojih bi se na sistematski način tražilo da ograniče svoje aktivnosti velikih 5 na četiri nedelje.
Da bi pratili dobrobit, volonteri bi imali redovne telefonske razgovore sa njim ili njegovom koleginicom, registrovanom psihologom, Viktorijom Baret. Takođe bi završili nedeljne samoprocene koje su merile simptome depresije i anksioznosti i koliko puta nedeljno su volonteri radili svoje uobičajene aktivnosti velikih 5.
Međutim, rezultati su bili toliko izraženi da je odlučeno da se veličina uzorka smanji na 12 i trajanje skraćuje na dve nedelje.
„Za one ljude koji su ograničili svoje aktivnosti velikih 5 za najmanje 25 procenata, videli smo značajan pad mentalnog blagostanja“, kaže profesor Titov. „Niko nije koristio reč ’depresija‘, ali su nam svi rekli: ’borim se‘.
„Očekivali smo blago smanjenje blagostanja, ali nismo očekivali da će tako brzo pasti, ili da će trebati onoliko dugo koliko je trebalo da se neki ljudi oporave.
Da bi učestvovali, učesnici nisu mogli imati nikakve značajne simptome depresije ili anksioznosti ili uzimati lekove za probleme mentalnog zdravlja. Svi učesnici su završili procene kako bi ustanovili svoje osnovne nivoe depresije i anksioznosti, koje su merene dve nedelje.
Jedanaest je bilo u zdravom/minimalnom rasponu simptoma depresije, a jedan je klasifikovan kao blagi.
Posle samo nedelju dana ograničenja, jedan učesnik se toliko pogoršao da su prebačeni direktno u fazu oporavka.
U periodu od dve nedelje, samo četiri učesnika su ostala u zdravom/minimalnom opsegu za depresiju, pri čemu je pet prešlo na blagu, a troje na umerenu – opseg koji ukazuje na povećan rizik od kliničke dijagnoze depresije.
Za fazu oporavka, učesnicima je naloženo da se vrate svojim uobičajenim aktivnostima Big 5, uz pomoć redovnih SMS poruka od probnog tima.
Poboljšanja su počela da se pojavljuju odmah, ali je nekim ljudima povratak na početnu liniju trajao duže.
Posle pet nedelja, 11 učesnika se vratilo u zdrav/minimalni opseg simptoma depresije, a jedan je bio u blagom opsegu. Obrasci simptoma anksioznosti bili su slični onima za depresiju, ali promene nisu bile tako izražene.
Profesor Titov kaže da su primetili da su neki učesnici bili ranjiviji na gubitak svojih Velikih 5 od drugih, pri čemu su oni koji su najviše ograničavali svoje aktivnosti pokazali najznačajniji uticaj.
„Jedna osoba mi je rekla da osećaju da im je čitava rutina izbačena“, kaže on.
„Rekli su da su posle podne primetili da su umorni, pa su dremali, što je značilo da nisu dobro spavali noću. To je značilo da su sledećeg jutra spavali i nisu imali vremena za tuširanje.
„Takođe, što su više ograničavali svojih velikih 5, to im je oporavak trajao duže.
„Ljudi su izjavili da je oporavak bio teži nego što su očekivali. Jedna osoba je opisala osećaj kao da je izgubila mentalnu kondiciju i da im je potrebno da razgovaraju sa sobom, da se vrate svojim uobičajenim rutinama, navikama i načinu života.
„Svi koji su učestvovali rekli su da su naučili vrednu životnu lekciju, ali ne sumnjam da bi, da smo nastavili, neki od naših učesnika bili u opasnosti od pune depresivne epizode.
Profesor Titov ima seriju dodatnih i većih studija planiranih za Velikih 5. I dok se ova studija fokusirala na anksioznost i depresiju, on veruje da bi isti model mogao biti korisno primenjen na druga stanja visoke prevalencije kao što su poremećaji u ishrani, telesna dismorfija ili čak i socijalna anksioznost i generalizovani anksiozni poremećaj.
Paralelno sa planiranim istraživanjem, a na osnovu snažnih rezultata, tim MindSpota razvija besplatnu uslugu SMS brzih poruka na koju se ljudi mogu prijaviti ako osete da se psihički bore.
Jednostavan program intervencije zasnovan na The Big 5 se sada razvija za upotrebu od strane terapeuta u MindSpot-u, a klinike u Australiji i inostranstvu su izrazile interesovanje.
„Mislim da je jedan od zaista važnih uvida koji nam je ova studija dala jeste da postoje analogije između mentalne i fizičke spremnosti“, kaže profesor Titov.
„Obojici je potrebno vreme da se izgrade i ako ne održavate određene aktivnosti iz bilo kog razloga, možete izgubiti tu kondiciju, kojoj je tada potrebno više vremena da se oporavi nego što biste očekivali.“
