Odavno je poznato da je izlaganje sprejevima pesticida štetno za pčele. U novoj studiji, istraživači su otkrili efekat takvih sprejeva na osećaj mirisa kod pčela, što bi moglo poremetiti njihove društvene signale.
Pčele žive u dinamičnim zajednicama i stalno komuniciraju jedna sa drugom koristeći hemikalije koje služe kao društveni signali. Na primer, pčele dojilje — koje su odgovorne za brigu o larvama koje na kraju postanu matice i pčele radilice — stalno prate larve koristeći feromone u mraku. Larve emituju feromone legla kako bi ukazali da im je potrebna hrana. Postoje i alarmni feromoni koje radnici proizvode da bi upozorili druge pčele na opasnost. Ako su ovi znakovi prigušeni ili se ne percipiraju kako treba, kolonija možda neće uspeti.
Od 2007. godine naučnici znaju da su pčele u nevolji. Jedan od stresora koji izaziva zabrinutost su insekticidi, koji utiču na zdravlje pčela. Pošto se one obično koriste u kombinaciji sa drugim hemikalijama, dobijena smeša može postati neočekivano toksična za pčele.
„Dugi niz godina se pretpostavljalo da fungicidi nemaju negativan uticaj na insekte jer su dizajnirani za gljivične mete“, rekla je Mej Berenbaum (GEGC/IGOH), profesor entomologije. „Iznenađujuće, pored insekticida, fungicidi takođe imaju negativan efekat na pčele i kombinovanje ova dva može poremetiti funkciju kolonije.
Više od jedne decenije, izveštaji koji potiču iz zasada badema, gde se dve trećine američkih medonosnih pčela transportuju svake godine kada cveće cveta, ukazuju na mešanje pesticida za prskanje. Konkretno, problem leži u upotrebi navodno neaktivnih hemikalija zvanih adjuvansi, što povećava „lepljivost“ insekticida tako da ostaje na biljkama.
Pošto se adjuvansi dugo smatraju biološki benignim, oni ne podležu istom nivou testiranja bezbednosti kao drugi insekticidni agensi. „Nedavno su istraživači pokazali da su adjuvansi sami ili kada se koriste u kombinaciji sa fungicidima i insekticidima toksični za pčele“, rekao je Berenbaum.
Pčele dojilje su posebno ranjive na ove kombinacije. „Zdravlje kraljica je najvažnije“, rekao je Berenbaum. „Ako se ne proizvode zdrave matice, kolonija može da strada.
Da bi razumeli kako kombinacije utiču na pčele dojilje, istraživači su testirali njihov efekat na olfaktorni sistem pčela medonosnih pčela koristeći pomoćno sredstvo Dine-Amic, fungicid Tilt i insekticid Altacor.
Istraživači su pčele podelili u četiri grupe od po deset pčela i nedelju dana su ih izlagali ili netretiranom komercijalnom polenu ili polenu koji je bio tretiran ili Dine-Amic-om, ili Tilt-om i Altacor-om, ili sva tri zajedno. Pčele su zatim anestezirane na ledu i pažljivo je uklonjena po jedna antena svakoj pčeli. Istraživači su zatim izložili antenu hemijskim imitacijama legla i feromona alarma i snimili odgovor antene koristeći tehniku koja se zove elektroantenografija.
Ovom metodom, Ling-Hsiu Liao, naučnik, i Ven-Ien Vu, diplomirani student, u laboratoriji Berenbaum, otkrili su da kada su pčele dojilje konzumirale polen kontaminiran sa tri hemikalije, njihovi antenski odgovori na neke feromone legla i feromoni alarma su izmenjeni. Njihovo otkriće sugeriše da ovi pesticidi koji se obično koriste mogu ometati komunikaciju medonosnih pčela.
Još uvek nije jasno kako ove hemikalije interaguju i utiču na pčele. „Postoji mnogo mogućih objašnjenja kako konzumiranje ovih hemikalija može uticati na senzorne odgovore pčela“, rekao je Liao. „Antena detektuje i pokreće odgovor na mirisne signale. U ovoj studiji nismo pogledali koje druge promene izazivaju, posebno promene u ponašanju.“
Pored raščlanjivanja osnovnih molekularnih puteva koji su pogođeni, istraživači su takođe zainteresovani za testiranje drugih mešavina pesticida koji se obično koriste, kao i za posmatranje odgovora pčela u drugim populacijama. Nadaju se da njihov rad može pomoći pčelarima da preispitaju kako upravljaju i štite svoja društva.
Studija „Efekti kombinacija pesticida i adjuvansa koji se koriste u zasadima badema na olfaktorne odgovore na društvene signale medonosnih pčela (Apis mellifera)“ objavljena je u časopisu Naučni izveštaji.
