Dana 4. jula 2023. godine, Perseverance Rover je proslavio svoj 842. Marsov dan na Marsu. Kako je crveno nebo iznad počelo da se mrači, avanturistički robot je okrenuo svoju levu navigacionu kameru ka zamagljenom horizontu.
Jednim snimkom snimio je spektakularno vanzemaljski zalazak sunca, oko kojeg je nebo crvene planete sijalo briljantno čudnom hladnom plavom bojom.
Dobro pogledajte, jer to nije ništa slično zalasku sunca koji ćete videti ovde na Zemlji, i postoji dobar razlog za to.
#PerseveranceRover image taken on #Sol842 at 5:04:58.610 PM with #Navcam #Mars #NASA #Space pic.twitter.com/G1ISGYwbLG
— Mars Mission Images Bot 🤖 (@MarsMissionImgs) September 26, 2023
Mars je udaljeniji od Sunca nego Zemlja, što znači da svetlost na ovom obližnjem planetarnom telu nije ni izbliza toliko moćna – najviše prima manje od polovine sunčeve svetlosti koju mi primamo.
Povrh toga, Mars ima samo procenat atmosfere koju ima Zemlja, i uglavnom se sastoji od ugljen-dioksida, sa samo malim delom azota i kiseonika u tragovima.
To znači da sunčeva svetlost ima veoma različite interakcije sa atmosferom na obe planete.
Kada sunčeva svetlost uđe u Zemljinu atmosferu, stupa u interakciju sa kiseonikom, azotom i drugim česticama na nebu, raspršujući plavu svetlost nadaleko.
To je ono što našoj planeti daje plavo nebo tokom dana. Međutim, kako Sunce pada ispod horizonta ili se diže iznad njega, njegova svetlost ima više atmosfere da prodre. To znači da se većina plavih i ljubičastih talasnih dužina filtrira do trenutka kada svetlost stigne do naših očiju, ostavljajući narandžaste i crvene boje.
Na Marsu, umesto da sunčeva svetlost reaguje sa kiseonikom ili azotom, ona stupa u interakciju sa prašinom bogatom gvožđem koja visi u atmosferi. Ovo na kraju rasipa crveno svetlo niže frekvencije kroz nebo tokom dana.
Međutim, u sumrak, crvena svetlost se filtrira i nebo sija hladno plavo kroz prašnjavu izmaglicu.
Razlike između dve planete mogu se videti u nastavku.
„Boje [na Marsu] potiču od činjenice da je veoma fina prašina prave veličine tako da plava svetlost prodire u atmosferu nešto efikasnije“, objašnjava atmosferski naučnik Mark Lemon sa Teksaškog univerziteta A&M.
„Kada se plava svetlost rasprši od prašine, ona ostaje bliže pravcu Sunca nego svetlost drugih boja. Ostatak neba je žut do narandžasti, pošto se žuta i crvena svetlost rasipaju po celom nebu umesto da se apsorbuju ili boravak blizu Sunca“.
Pošto sunčeva svetlost nastavlja da udara u prašinu visoko u atmosferi Marsa, ova plavičasta izmaglica može da traje nekoliko sati nakon zalaska ili izlaska sunca.
Sumrak na Marsu je odlično vreme za fotografisanje prašine i oblaka, jer su osvetljeni na tamnoj pozadini. Istraživači zatim mogu da koriste ove slike za proučavanje sastava atmosfere Crvene planete, omogućavajući im da lakše lociraju oblake prašine i leda.
Ranije ove godine, na primer, rover Curiositi je uhvatio sliku Sunčevih zraka kako prodiru kroz sumračne oblake Marsovog neba sa jasnoćom nikada ranije.
„Gledajući prelaze boja, vidimo kako se veličina čestica menja u oblaku“, kaže atmosferski naučnik Mark Lemon sa Instituta za svemirske nauke u Boulderu, Kolorado.
„To nam govori o načinu na koji se oblak razvija i kako njegove čestice vremenom menjaju veličinu.“
Već skoro dve decenije, zalaske sunca Marsa snimaju rover Curiositi, rover Perseverance, rover Spirit i rover Opportuniti.
Bez obzira koliko ih primimo, oni nikada ne postaju manje veličanstveni.
