Poreklo pčela je desetinama miliona godina starije od većine prethodnih procena, pokazuje nova studija.
Tim predvođen istraživačima sa Državnog univerziteta Vašington pratio je genealogiju pčela unazad više od 120 miliona godina do drevnog superkontinenta, Gondvane, koji je uključivao današnje kontinente Afrike i Južne Amerike.
U studiji koja predlaže novu evolucionu istoriju pčela, istraživači su pronašli dokaze da su pčele nastale ranije, da su se brže diverzifikovali i šire nego što su mnogi naučnici ranije sumnjali. Svoje nalaze su objavili u časopisu Current Biology.
„Postojala je dugotrajna zagonetka o prostornom poreklu pčela“, rekao je Silas Bossert, docent na Odeljenju za entomologiju VSU, koji je vodio projekat sa Eduardom Almeidom, vanrednim profesorom na Univerzitetu Sao Paulo, Brazil.
Radeći sa saradnicima na svim kontinentima koji su pomogli u uzorkovanju i kompjuterskoj analizi, Bossert i Almeidin tim je sekvencirao i uporedio gene iz više od 200 vrsta pčela. Uporedili su ih sa osobinama iz 185 različitih fosila pčela, kao i izumrlih vrsta, razvijajući evolucionu istoriju i genealoške modele za istorijsku distribuciju pčela.
U do sada najširoj genomskoj studiji pčela, oni su analizirali stotine do hiljade gena u isto vreme kako bi bili sigurni da su odnosi na koje su zaključili tačni.
„Ovo je prvi put da imamo široke podatke na nivou genoma za svih sedam pčelinjih porodica“, rekla je koautorka Elizabet Marej, docent entomologije na VSU.
Prethodna istraživanja su pokazala da su prve pčele verovatno evoluirale od osa, prelazeći od predatora do sakupljača nektara i polena. Ova studija pokazuje da su nastali u sušnim regionima zapadne Gondvane tokom ranog perioda krede.
„Prvi put imamo statističke dokaze da pčele potiču iz Gondvane“, rekao je Bosert. „Sada znamo da su pčele prvobitno insekti južne hemisfere.“
Istraživači su pronašli dokaze da su se, kako su se novi kontinenti formirali, pčele kretale na sever, diverzifikujući se i šireći u paralelnom partnerstvu sa kritosemenčicama, cvetnim biljkama. Kasnije su kolonizovali Indiju i Australiju. Činilo se da su se sve glavne porodice pčela odvojile pre zore tercijarnog perioda, pre 65 miliona godina – doba kada su dinosaurusi izumrli.
Tropski regioni zapadne hemisfere imaju izuzetno bogatu floru, a ta raznolikost može biti posledica njihove dugogodišnje povezanosti sa pčelama, primetili su autori. Jedna četvrtina svih cvetnica pripada velikoj i raznolikoj porodici ruža, koje čine značajan udeo tropskih i umerenih biljaka domaćina pčela.
Bossertov tim planira da nastavi svoje napore, sekvencioniranje i proučavanje genetike i istorije više vrsta pčela. Njihovi nalazi su koristan prvi korak u otkrivanju kako su pčele i cvetne biljke evoluirale zajedno. Razumevanje kako se pčele šire i popunjavaju svoje moderne ekološke niše takođe može pomoći da se populacije oprašivača održe zdravima.
„Ljudi obraćaju više pažnje na očuvanje pčela i pokušavaju da ove vrste održe u životu tamo gde jesu“, rekao je Marej. „Ovaj rad otvara put za više studija o istorijskoj i ekološkoj sceni.“
