Pčele bi mogle postati biomonitori, provjeravajući svoje susjedstvo kako bi utvrdili koliko se antimikrobna rezistencija (AMR) proširila, prema istraživanju naučnika sa Univerziteta Mackuarie.
Najmanje 700.000 ljudi svake godine umre od bolesti otpornih na lekove, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), koja procenjuje da će 10 miliona ljudi umreti od AMR-a do 2050. Ali imamo malo alata za praćenje njegovog širenja u okolina.
Studija, objavljena u Nauci o životnoj sredini i tehnologiji, regrutovala je medonosne pčele, koje mogu da budu „zastupljeni” za zaštitu životne sredine jer stupaju u interakciju sa zagađivačima u zemljištu, prašini, vazduhu, vodi i polenu dok se hrane.
„Pčele stupaju u interakciju sa ljudskim okruženjem, tako da su zaista dobar pokazatelj zagađenja koje može predstavljati rizik od štete po ljude“, kaže prva autorka Kara Fraj, pomoćni saradnik na Fakultetu prirodnih nauka Univerziteta Mekveri, a takođe i viši istraživač i razvoj. Službenik u Upravi za zaštitu životne sredine Viktorija (EPA).
„Pčele žive samo oko četiri nedelje, tako da šta god da vidite kod pčela je nešto što je trenutno u okruženju.
Fraj i glavni autor profesor Mark Tejlor, koji je glavni naučnik za životnu sredinu EPA Viktorije, ispitali su 18 košnica pčelara građana-naučnika koji su imali košnice širom Velikog Sidneja u mešavini različitih tipova korišćenja zemljišta.
Uzela je uzorke po osam pčela iz svake košnice da bi videla šta im je u digestivnom traktu.
Konkretno, tražila je genetske elemente zvane integroni klase 1, ključne pokretače rezistencije na antibiotike. Takođe je tražila toksične metale kao što je olovo.
„Kako su ljudi pustili sopstvene bakterije u životnu sredinu, integroni klase 1 su se proširili u druge prirodne sisteme. Sada ih možete pronaći na svakom kontinentu, čak i na Antarktiku. Možete ih pronaći u zaista različitim prostorima“, kaže Fraj.
Studija je otkrila da je više od 80% pčela uzorkovanih u svim košnicama bilo pozitivno na jednu ili više mete otpornosti na antimikrobne lekove, što je iznenadilo istraživače pokazujući da je AMR rasprostranjen bez obzira na kontekst korišćenja zemljišta.
Fraj i njen tim su očekivali da će pronaći više integrona u gušće naseljenim područjima. Umesto toga, otkrili su da su raspoređeni na izuzetno širokom području, ali sa većom koncentracijom oko vodenih tela kao što su brane i jezera.
„Sumnjamo da je prisustvo lokalnih vodenih tela koja sakupljaju oticanje kritičan izvor kontaminacije AMR-om“, kaže Fraj. „Sve sa sliva se sliva, onda ostaje u tom sistemu.
„Kao što se i očekivalo, podaci naše studije pokazali su da su stambena i industrijska područja bila pod velikim uticajem ekološkog olova, sa većom koncentracijom u gušće naseljenim područjima. Nasuprot tome, AMR je bio mnogo rasprostranjeniji u čitavom urbanom okruženju.
Iako bi mogućnost praćenja zagađivača i utvrđivanja gde su njihove koncentracije najveće moglo da pruži neprocenjiv alat za razumevanje gde treba sprovesti čišćenje, otkriće koliko je AMR rasprostranjen takođe pruža poziv za buđenje ljudima da promene svoje ponašanje.
„Glavni pokretači AMR-a su zloupotreba i prekomerna upotreba antimikrobnih proizvoda. Poruka ovog istraživanja pojačava potrebu da se antibiotici koriste kada je to potrebno i prema uputstvima, i da se odlažu na odgovarajući način vraćanjem neiskorišćenih lekova u vašu apoteku“, kaže Fraj.
„Pored toga, trebalo bi da pogledamo i proizvode koje koristimo u našim domovima i izbegavamo one sa dodatkom antimikrobnih agenasa.
Istraživači sada istražuju upotrebu pčela za otkrivanje drugih zagađivača životne sredine, kao i istražuju da li bi se određene vrste ptica mogle koristiti u biomonitoringu.
